Војислав Јовановић Марамбо

Војислав М. Јовановић (1884. Београд – 1968. Београд) рођен је 24. септембра 1884. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студирао је књижевност у Швајцарској, Француској и Енглеској. У Греноблу је 1911. године одбранио докторску дисертацију “ ‘La Guzla’ de Prosper Merimée”. Био је доцент, 1912. године, на Београдском универзитету, затим, 1919. ванредни професор. Предавао је упоредну књижевност. За време Првог светског рата био је шеф Пресбироа српске владе у Лондону и Вашингтону. Касније је радио у Историјском одељењу Архива МИП-а, од 1924. до 1930. године, на сређивању архивске грађе. Пензионисан је 1941. године. Поново је ступио у МИП 1945., и био начелник Историјског одељења, а једно време и директор Дипломатске школе (1945-1947). Премештен је 1950. у Институт за проучавање књижевности САНУ. У Академији наука, на разним пословима, остао је до 30.јуна 1962, када је пензионисан. Његова сестра Славка Јовановић оставила је Универзитетској библиотеци заоставштину свога брата и породичну кућу, изграђену 1883. године у којој је 1988. године отворено Одељење за народну књижевност Универзитетске библиотеке, јер је Војислава Јовановића нарочито занимала народна књижевност. Његова библиотека има 6292 свеске, рукописе и више од 1300 фотографија. Библиотека је 2001. године објавила «Зборник радова о народној књижевности / Војислав М. Јовановић ; [приредили Илија Николић, Дејан Ајдачић]». Такође је објављен и попис фотографија из овог легата: «Фотографије Војислава Јовановића : 1901-1941 / [приредили Миланка Тодић и Дејан Ајдачић]» - Београд : Универзитетска библиотека " Светозар Марковић".

Овај опис је објављен под лиценцом CreativeCommons Ауторство-Делити под истим условима 4.0.