Мале новине

Мале новине, дневни лист за свакога излазиле су у Београду свакодневно од 4. априла 1888. до октобра 1903. године са прекидима 1900. и 1901. Први власник је била Штампарија Медицијан и Кимпановић, а одговорни уредник Ђорђе Кимпановић. Од 6. Фебруара 1889. власник новина је Пера Тодоровић који је дефинисао профил листа и усмеравао његов развој и од њега начинио први модерни дневник у Србији. Када је купио "Мале новине" он је хтео да направи лист који ће "бар приближно личити на јевропске листове". Одмах је најавио да ће лист бити "за људе свију праваца и погледа" – дакле нестраначки лист. Смањио је цену примерка на пет пара ("петпарачки лист") и раширио уличну продају, која се тада први пут појавила у Србији. По много чему су "Мале новине" биле и први српски таблоид, јер је Тодоровић у њима објављивао и разноврсне друштвене скандале, па и наручене нападе на одређене личности. "Мале новине" су достизале дневни тираж од 30.000 примерака. Оне нису почињале политичким уводницима, већ најсвежијим вестима. У њима су била и обавештења о временским приликама, лутријски извештаји, вести са пијаце, а имале су и црну хронику и хумористички кутак. Прве су у Србији објављивале класичне фељтоне. Такође, на првој страни објављиване су рекламе што је власнику омогућило да покрије празан лист, а и да додатно заради. Мале новине (касније излазиле и под насловом Старе Мале новине 1901.) одржале су се све до краја владавине Александра Обреновића, иако су имале више судских забрана. Једно кратко време новине су излазиле у два издања - јутарње и вечерње. У то време новине су имале мото: Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, споразум траже, творе шта говоре и тиме служе отаџбини и српској мисли. Пера Тодоровић сматран је човеком који подржава Обреновиће и због таквог политичког става за време Обреновића се благонаклоно гледало на овај лист. Лист је уређиван многим занимљивостима и специјалним додацима какви су „Хајдучија“ који је доносио извештаје са хајдучког претреса у Чачку, „Бршљан“ који је доносио прилоге за књижевност и забаву, затим специјални број „Врачарац“ посвећен Александру Обреновићу, поводом 18. рођендана. Ове новине представљају прворазредни историјски извор, сведочанство о једном времену, о обичајима и догађајима, али и о почетку модерног српског новинарства.

Овај опис је објављен под лиценцом CreativeCommons Ауторство-Делити под истим условима 4.0.