Радничке новине

Радничке новине су излазиле у Београду и у неколико наврата су покретане и гашене. Први пут су почеле да излазе 1897. године и те године је изашло свега 23 броја. Обновљене су 1902. и потом су, уз краћи прекид 1903, излазиле до 1915. У том периоду су постале главни лист радника у Србији везане и за партијску и за синдикалну делатност. Почетком Првог светског рата престају да излазе да би одмах по окончању рата биле обновљене као Орган Социјалне демократије, а од априла 1919. Орган Социјалистичке радничке партије (комуниста). Без прекида су излазиле до 1941. године. Поред вести из политичког и културног живота, новине су се тематски бавиле радничким организацијама у Србији, условима рада и проблемима штрајкова. Бројни чланци су били у духу марксизма. Угледу новина значајно су допринели виђени сарадници и уредници. Уредник новина се мењао око 30 пута, а међу уредницима били су Петар Савић, Светолик Савић, Лука Павићевић, Милан Станојевић, Јордан Крстић, Недељко Станковић, Петар Максимовић, Сава Ковачевић, Светозар Ђорђевић, Светозар Марић, Душан Поповић, Димитрије Туцовић, Драгиша Лапчевић, Божидар Поповић и др. Чланови редакције били су Коста Новаковић, Милош Требињац, Филип Филиповић, Моша Пијаде и др.

Овај опис је објављен под лиценцом CreativeCommons Ауторство-Делити под истим условима 4.0.