Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

потпуно сигурно, и у наше знање о св. Сави можемо ове знамените чињенице унети без икакве бојазни.

Из неслагања Доментијана и Теодосија у описивању српске црквене^автокефалности, које је несумњиво претерано, извучена "је сумња у њихове описе уопште. То критичка историографија не сме замерати. Сумњати у историјгкеизворе не само да се може, него се и мора, и то систематски, у све. Али не сме се сумњати с унапред постављеном тезом, јер онда се обично не налази у изворима оно што тамо стоји, него оно шт& се хоће. Ако се два извора о једном догађају не слажу, онда се ипак сам догађај не сме због тога негирати. Може један од извора имати право, а може и у обадва извора бити тај догађај нетачно приказан, па га се ипак не сме негирати. У овоме случају постављена је оваква теза ако се Доментијан и Теодосије, једина два извора о автокефалности српске дркве, постигнуте 1219 године, не слажу, онда се уопште мора сумњати да ли је она тада и добивена. Сва теза потпомогнута је другом у_ oga обадва извора српска црквена автокефалност никако се и не истиче, него се само сложно тврди, како је св. Сава тражио као једино право своЈих наследника, да се српски архиепископ посвећује у СрЗиЈњ " " Ради оваквих теза увеличано је неслагање између Доментијана и Теодосија. У главном питању, садржини српске црквене автокефалности, обадва се писца слажу, ито што је веома важно на тај начин да различитим речима исто кажу. Не ради се, дакле, о преписивању. Доментијан вели, по свом начину, довољно заплетено, но ипак разумљиво: Св. Сава је молио „гако кк тол\оу илкм не уоднти ннол\оу аркунгепископу Kh. ВКСЕЛI€НOуК> НЛ OСК£ШТЕНИI€, НК ТОЛНКО ПОЛ\ННОКаННЕ€ Е€ГО RK Прккмнук, Н еал\ООСКЕШТ£НОу БМТН ОТКЧКСТКОУ НSГО, гаКОЖЕ н кожншм пол\ошти!о сал\одркжавкно шстк“; То је и добио; п по тол\оужд£ чнноу И СЕ сктвори, гако да ebctk окомдоу КЕСПЕЧаЛКНО,

et điplomata, 1, 1860, 20—22, 294 и 411. Формулар захвалности цару: „Епхч ауауеуушокоргчг) žvroiaov РааЛемс Tzctpa \n)xpoTzoXixou apv. /sipo'covrjS'SVT'.r.^ Migne. S. G„ 119, 1159—1160.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ