Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
II
Автокефалност бугарске патријаршије
Изворн о автокефалности бугарске патријаршије нису ни тако многобројни ни толико поуздани да би се ово важно питање дало решити без претпоставака и без замерака. Ипак их је више и, бар делом, поузданији су неголи извори о автокефалности српске архиепископије. О самосталности српске цркве, постигнуте од св. Саве 1219, имамо само два извора, Доментијана и Теодосија, док је самосталност бугарске дркве описана, чини се по актима. v Синодику цара Борила, споменута је код византинских историчара Георгија Акрополите, савременика, и код Никифора Григоре, познијега историчара. Вести о њој има и у једном писму цариградског патријарха_ Калиста из године 1351Г с једним, ваљда, савременим цитатом из списа патријарха Германа 11, који је признао самосталност бугарске патријаршије 1235 године. То је, за XIII в., довољно извора и доста поузданих; позније и мање важне нисам ни спомињао. Онда, ово важно питање имало је срећу да о њему расправљају веома учени и јако трезвени историчари, да га разматрају са свих страна и да га проучавају у оквиру његова времена као мало који догађај из бугарске прошлости. О самосталности бугарске патријаршије први је научно расправљао, као и о толиким другим питањима из бугарске прошлости, Марин Дринов 1 ). После њега је претресао овај знаменити проблем, у вези с историјама суседних православних цркава, Е. Голубински. 2 ) Након срећног налаза знаменитих списа грчке цркве у XIII в. испитивао је цели склоп питања о бугарској цркви тога доба са својом дивном савесношћу В. Васиљевски 8 ). У својој лоше компонованој, али
1) Дрино†̄ Исторнчески прегледЂ на Бглгарската цЂрква отт. самото и начало и до днесв, 1869, Сгчиненин на М. С. Дриновг, ed. В. Н. Златарски, 11, 1911, 78—85. 2 ) ГолубинскШ Е„ КраткШ очеркт> исторш православннх-в церквеИ, болгарскоИ, сербскоИ и румннскоИ или молдо валашскоИ, 1871, 78 8! и и 280- 284. 3 ) ВасилвевскШ В„ Обновлеше болгарскаго патр!аршества при uapt Iоанн-ћ Асенћ II вђ 1235 году, ЖМНПр., 238, 1885, март. 1-56, апрнл 206-238.
61
СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ