Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
Као главни трудбеници око автокефалности бугарске патријаршије истичу се сложно у изворима бугарски цар Јован АсенЛГи византински” цар Јован Ватац. Цркнеие “пшлавиц' сасвим су у сени својих царева) мада су веома знатне личности и бугарски архиепископ Јоаким и цариградскиЈпатрдјарх у Никеји Герман 11. Као обично на истоку, владари воде главну реч и у црквеним питањима. А примање бугарске патријаршије још се сасвим отворено приказује као политичко питање и решава се по начину таквих послова разлозима политичкога опортунитета. Из извора је довољно познато и које су друге личности, поред царева, учествовале у решавању овога знаменитога питања, и с којим кругом рада. Све, наравно, Грци и Бугари. Не одвише давно учињен је покушај да се св. Сава унесе као главни посредник и повереник у ретавање питања ~сГ"саШ)Сталности бугарске патријаршије. 1 ) Без јаког ослонца на историјске изворе, с једном једином претпоставком да је св. Сава био „практичан политичар“, па да се као такав није без разлога свраћао у Трново на повратку ■са runm ттругпга пута у Сјзету Земљу. 2 ) Да би се теза о великом политичком таленту св. Саве поткрепила још једним доказом, замишљен је он као поверљива личност која је стварно_израдила Бугарима самосталну патријаршију, истина, и с политичким талентом, али, још више и с новцем. 3 ) Ја сам ту тезу у својој расправи о св. Сави одбио, пошто зању нема никаква ослбњца у Јисторијским изворима, пошто је научио непотребна, јер нам је добро познат начин како је
Ј ) Станојевић Ст.. Св. Сава и проглас бугарске патријаршије, Глас, CLVI, 1933, 171 - 188. У овој расправи је изјављено чуђење, како да већ В. Васиљевски нчје дошао на мисао да је св. Сава бно посредннк при признању самосталне бугарске патријаршије (185). То, држим, Васиљевски не би могао учинити због свога односа према византинској прошлости. На истом се месту вели да би Васиљевски, ваљда, могао то претпоставити већ због тога што верује да је св. Сава могао умрети 1235. Он спомиње и ту могућност. То је тачно, алн је склонији веровати да је смрт св, Саве пала у годину 1236. (ВасилвевскШ 210). Упор. Анастасијевић Д„ Свети Сава је умро 1236, Богословље, XI, 3, 1936, 237 —275. 2 ) Глас. CLVI, 1933, 175. 3 ) Ibidem, 178, 179 и 186.
63
СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ