Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

fevetizv" 1 ) Наставак разлагања тиче ce успеха цара Јована Ватица на западу. Григора је, види се, гледао у бугарском патријархату, који он, уосталом, с тим именом и но наставак или замену архиепископије у Првој Јустинијани. 2 ) И то је било Грцима милије него оснивање новог словенског патријархата. О трећем византинском важном извору за историју почетака самосталне бугарске патријаршије није лако рећи да ли у њему има и поузданих савремених вести или се у њему* огледа само византинско схватање знаменитога догађаја половицом XIV в. То је писмо васељенскога патријарха Калиста, _из 1355 године, упућено двојици монаха и осталоме свештенству патријаршије у Трнову, када се је у Цариграду дознало да се у Трнову не спомиње у служби божијој цариградски, патријарх и да се крштење обавља друкчије него код Грка: ~ђ ПараКсСТГС, б&стхаХса %cd аттоХоуса хои ау:сотат:ои xcd or/.ou[ievocou 7zz~pLĆcpyoo, хир Ка/Хссттои, y.ai ttj- rrept au"ov 8-ećac '/.ai ispči.Q auvoSou rrspi тои аусои yevo[iSV7j itpoj тоис Ш тЉ тбтгф тои Tpcvojßou еирсст/.ореуоис xc[ictoxdxouc y.ai Xoltzouc, Еересс |“. 3 ) У акту се огледају схватања сабора око цариградског патријарха; „-apdvctov -avctov tćov e7u§7j[).ouvTtov leptoxdxtov dpycepetov хђ xtov 7toAetov.“ 4 ) Hac ce овде, наравно, тиче само прво~ питање, о неспомињању цариградског патријарха у Бугарској, што се, уосталом, њему и иначе догађало, чак, н. пр ,и у Солуну. 5 ) Патријарашко писмо износи цели историјат читавога проблема: Дознало се је да патријарх у Трнову не спомиње цариградскога цатријарха, а исто тако ни остале источне патријархе. То не ваља, јер он је као епископ био потчињен цариградској цркви: ~b тгахрсар/Јјс Трсvdpou fjV dvto&ev %ai š£ ap/JjC Ž7tcay.d7tou ovojjca cpeptov, ипохаасто[ievo£ zjj dyća хои ћ-еои реуалтд еу.у.Хтјас'а“ 6 ) После је због велике

*) Nicephori Gregorae Byzantina historia, cura Ludovici Schopeni, Bonnae, I. 1829, 29—30. 2 ) Упор; Сирку П„ o. c., 301, 3 ) MikLosich F. et MHller /., Acta et diplomata, I, 1860, 436. 4 ) Ibidem. 5 ) Ibidern, 564 —566. e ) Ibidem, 437.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ