Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

135

ге за пролава&е рада жда тгрсизвођачке задруге где ее т УДРУ б ују да бзаједнички рада- шш продаМ Ј. т % ; Ћ дрЈге, у којоас да бш продавалп пронз-воде ороЈ© породице и сзо';е то оу . , *-■Ч ** 4 ««МК|(<ММдр^lг г (М - л у. ■», • лгл% ,• ■ ; , 7 Што сз тиче првих или кооператива за производњу шт нема много на овду и због тога у чиотоз аграрној литицк не мока биои р@чи о кооперацизи за прожзводњу у том сми у којем Јв Ш1 резунемо* једна кооператива за продававе соњачкии и.иокзвода пе може ое оматрати као кооператива з© пр*-' ■ • • • _ •;,>•изводњу и ако оо оир ћјж жк.тс производе на свлу, због тога што о&ма произзодња ни је кооперативна* Дроизводња је кооператиша онда ое изв-зотан броз радника удруже да раде заједнички, н|, пр подагну Iедну кућу, иди када ое радници удруже да удружанжм продају овој рад. Тако имамо франдуоку државну штампарију,која је коопер&тивно предузеће &Ш' то није кооператива за производву з©р радницз не дају готове производб* Радничка коонератива н© р&стлаже готовик производима: ковинама књигама него > Јадници тгрод&ју кооперативно овој рад* Треба охватжтж тф разлнку, јбр нма жсто кооператива где оу они који оџ удруже у исто време произвођачи и оопотвеници оредотава за проЕбводљу и о&мог материједа® То би бжло када би се удружжо нзвеотан број ђ интедтектуадаца ретшно профосора ушверзитата ш учитеља, да заједничкк производе шге 6 Ани ое само на т-о ш што ће шоати књиг©,пег«B бв чак с&уг№ЈШ_Ш капитал и кутшђ кшлп. ■ г ' штампарију и штаннади те кшгвс дролеттит бs<? бп чжшћк када би тн иоти у штамиарију овоје текстове, а био би још чнн&и када би они продавали самк овоје књиге, када би жмадж овоју кооперативну књижару* То бж бида Једна потпуна кооператива за производљу. Међутим кад ое гадниш удруже да кооперативно прода ју овоЈ рад ПOСЛOДB.ЕЦИ неће преговарата оа оваком шчшЈшћу ааа©бно ? него ће Један представник радничке кооперативе преговар&ти оа пооло"