Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

форна међу зоталим задрухнш ф&рмама, и ако еа највлш© пркблкжу начину деда^^ пак кооТlo ? атИБв ба нмаЗу извеоних оообина које обичнжх задружних уо#анок ■ ... ■ ва» •-■ s{.' ■] ■ - > ј&^ЛЛЛСј По Дмериканцу & кооперативе за продају треба да имаЈу прв*? ©дли%*да оу оаотаваенж иек&учиво од зш&оц&дника Ј V > ■ " “ ■ ■■ Уодов ко|и ое не поотавља за обична капнтадиотичка удружвва и акционарока друшва* која су оаотављена ©д аудм којж капитал без оббира на оталеж припадаЗу* Неђутим кооператива 55за продају зеагоорадничких производа је састављека пре овега од земљорадника« Друга главна карактериотика јесте да је предузеће вођено по пароваки човвЕ треба да има оамо један гл&о а [ 0 ’ ае може један човек зато што ј© унео више кагштала да има вше од једног гдаоа б То је често једна кооперативиотичка формула коју не орећемо нигде на другом меоту. Треба да ее од тога кооператиног принципа може оотупити« У извесним, нарочито у американоким, има кооператива где једно лице може имати и два и виже гдасоваЈ само ое ограничава број глаоова ма каквог удожитеља на пр* на 5* Оно у чему и даље оотајемо верни кс оператиБИСтичком систему јесте да се дс-бкт. цедине_ по улогу, по износу капитада ( него по учошћу у коопер&тивном раду.На крају родинв, када ое буде дедида добжт од заједничког рада* добиће највише онај чијих с© производа највкше продаје у току дедн© године* Он може не унетж ни 5 пара у задружни адк ако са његових проибвода иајвиже продало и нрема томв највншб на S.6ГОБКМ пр-кзводкма. зарадидо, окда ће он добкти најзаћи део. Рај пркнцип је трећа бддика свих кооператива* Чатврта охгака }@ отрога опвцијализ.ади 1а поода која ое макифеотуја у ор§ђив&%д кооператЕБКИх поодова, научеШе у продаји мдекарокжк произПракоа ј© показала да су најуспешни задруге еу оо бавиле једкнм јединим продуктом а врло рђаво воћне 1 повртарск.е и т*д. у исто време радкаб. више посЈ/^оза--

141

ТАБАК 56.

П6ЖТИКА