Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

треба да употреби окоро истур тодику радку ђнагу г која би му требала и за велшш посвд® Поена томе, чиота Је штета* велики д© губитак у времену кад, Ја посед одвећ раопарчан-. Затим парцелисани поееди захтоваЈу велику множину повоких дутеза»- У ко шжо буда више -тих путева у тодшсо ћ© внше битк земшпгта одузето од праве земљорадничке пронзводе* Пооле тога* на налом поседу н@ могу с© вјршити пикакве рефор?ДB не моке ое вржити еоу шивањв:-, н@ ноже се врдшти наводњ&вањбо На Једном поседу од два швГ: три хвктара.- милиорацијо не могу ое изводити. Нарочито Је то важно кад оа парцаде налазе од меота На оваких 500 метара удањекости 4 , губитак у ручном раду износи 5% превоз ђубрета Је окупзш за 20 или а довлачење жетва поокупи ва 15“- 58$*Апоолутно Је дакла рационалко икати много оасбкм малих пооедао Да би с© то врззш се групиоање оитних поо-еда* Оно може бити драговољно или принудно 6 ДрагозозБК© Је а кад се оопотвеници малих парцела, опоразумеју и разменв о@® Ретко Ј® да цела кућа ика оамо једно парче звмље на Једном меоту. ч већ Једну шхву имају на брду сs друг-у у трећу ггр©ко реке г четврт| о оне отране реке Породжца би зато виже во,л@ла да има Једно веће парч© земље. коЈе ће ое налазити груписано< Та подељеност земзвишта долази отуда в тто Је отац купио Једно парче на Једном месту., син је купио на другом месту®Због тога Је нужно* да о© то груписање изводи зештачки- Састану о@ дсмаћини из и динесу плаи свих својих имања- Према томе за оно парчв за које он\уотупа ове оуседу одређуЈе се толшса и толика накнада у нозду-'ККд не може да дође до такве окда о@ приотупа ггринуднол комаоацији Влаоти овоЈсадиницнјативоц премере направе план и оазову ов.а сопртвенике на Ја* ну конф.еренциЈу«Ко не сматра ое да приотаје на што ■оу остали решили. Први Је уолов да се изврпш процекат имању како .ниво био иеправично отдтећен То регулиоање нарочито

161

ТАБАЕ 41 *

АГРАРНА ПОЖТШСА