Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

I I СТАЊЕ У ЕВРОПИ НА КРАЈУ XVIII. ВЕКА

Тек на крају XVIII. века човечанотво дочаве да стреса те ланце* почжаз да ое буди* и већ гтого пре Француоке реводудије која ће прза бадити шгамен на све почиње да се критикује* у толико пре што 30 било земаља коЈииа је то отање било најнесносниј©. У првсм реду Русија* Бадканоке - ■ V- ■ ■ ЗепљвЈ Фражцуока г Певlачка ? Ауотрија и Холандија? Те аемље оу Јшаде феудадни режим какав смо напрод Било је земаља у којима 30 феудали ам врдо рано престао да има кеекосн© формв које га карактеришу у почвтку? Немогућд више сноеити феудадни овљапи су се почиди бунитк већ одXIV века на овамо* Кад се* у XIII ш XIV веку* почеиа развијати варошка радзаност и кад и самп сељаци почедп ма жс по мадо изда зити из ужаонв срвдаевековнв учмалости* могло се очекивати да ће се влаоничкк односи у звмљорадби поново вратити на ицдивидуални оољачки пооед«? Срвђизаљв прилика у европским државама јачање централне власти к градске буржуазије. - то су били уг- ■ лови који су омогућавали одакшање сељаковог подожаја. Место тога ми примећуземо у цедо|Ј Европи обрнут прсцес, Сељацж, дот де наоледни закупници на велжкш шаљима пдемвћа. претварају сб сидсм у зависно п за земљу привезаке кметовес Из.отраха да им со оељаци оабвам неизмакну из рука и претворе се у независне власниае,феудални гооподари притежу ланац,, и на оваки ■сељачви зактев одгсварају ове зачим притиоком, ударају сза јаче дажбине 9 и узхшају у своје руке административну и судску влаот козу оу дотлв вршиле у главном сеоске општине, Таз процес налазимо карочито у Немачкој и Енгле•ксј Средиком XIV века, куга у Енглеској оатире један врло , волгки проценат сиромашног сзета (скоро 50%) 9 и није чудо што ,у заоотали кметови и оиротиња покушали су да оовоје боље ус~

26