Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

хемо конотатовати једну чињеницу да никад није умрло толико људи у варошк колнко у почетку XIX века, благодарећи томо што оу свљаци бежали у варош услед недовољне количине земље. Зато ое поред аграрне реформе мора захтевати и увођењв ооцијадног законодавотва.

IV ОБЛИЦИ ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ПОСЕДА

1. ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ

Од зрло ведшсог ј® значаја хгодеда замзБорадничких добара. Зато је кориоко испитати који облш. земљорадничког добра је најцедисходкији у погледу опште к народне екононија; и каква форма звмљорадничже ©копдоатациј е се највше или другим речииа да ли јз бољи ведшси посед* оредњж посед. Питање је од врло зелшсог зкачаја* како у чисто при вр©дно-производном s тако и у ооцкјалном и политичком погдеду те се у екокомскоз подитица* у аграрној подлтици опецијално, мора водити рачуна о томе дали ће ое фаворизирати раопарчавању пооеда у маде поседе_ ? или одржавање средњид поседа онакзих каквих данао има код нас и у ФранцускоЗ. Ми ћемо потражнти шта каже наука о томе, какав треба да буде земзвораднжчки посед« Пре свега да се оложимо у начину како ћемо звати који пооед* Јон Берниарди је у полобини XIX века дефиниоао од прилике овако разне оЈлике земљишног пооеда. - Белики по" ' •' Ј/' - ~ < Ч. обд јо онај пооед чији власник може са свозим породицбм води■" ■ ' ■• - • - ' ч -. ■- ... ■■■• ■ ■■■ ти живот сличан животу феудалног Бластелина (-в.шег сталежа*) у њима • У економоком погледу« тб’ т lе оиал посед у комв I©'кн = ... .... • - -• ***** вестнран велшси капитал да се зласник мора оозетити искључи■ >‘*г

49

ТАВАЈЈ 15.

АГРАРНА ПОЈШТШСА