Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

54

У налгсд замљи, односи оу врло разнолккж од покрајине до покрајинв. 7 првдратној Србкји(l9lß) преовлађивао ј© посед од 1-50 хек. (7бУ7s) 6 Иопод јвдног лвк. било јв 9s, а од 1-2, 12$.* 7 Хрватокој ж Слазонији преовлађивао ј,в поовд од 10-20 јутара (24ЈЗ$ површжне), посвд од 5-10';Зутара 17.125, од 20-50 ~ 18.55, и велшси пооед од првјсо 1000 јутара - 22*45. 7 Воснк је бшошвтоЂОшх и слободнил оељачкил газдинстава наЗраалжчитије велжчкне. За друге покрајине нема та ч нил податагса, али и тј је подела врло разнолшса. Од куда таква подела земље, то је шаренкло у морфологији зембђрадње? То долазк у главном отуда што се Зе ч кндустрија нагло развила н што земљорадња ннје ногла да издркж додзср модврне индуотржје, и да претрпк нзваонв реформе, Заннмљпво је да ћ@ се, под утицајем индустрк|-©, под утидајен развкти у ието врен© и велики пооед, којк 3® иначе оотатак нз прошлости и парцелални ситни посед који бн такође да св нађе и у прошлоотн, али који је у глацпом прожзвсд модврног доба. Од куда то? Кад с© у ввликш варснжма развила индустриЈа, олда ое видело с странв да с$ маса саљака стреса свога квдовољног кмања које га но мох© више да лрани ида иде у варош, И кад се та оитна зешвзшта групшну ствара се за себе велики пооед. То је прза последжца, а с другз стране зиделЕ омо, нарочито у последње доба ж земљ-ама ЕасвљенжЈш, као што је Бвлгија, да со жндустржЈош раднвди мало по мало, једним чуднш«! стицајем околности, првтварају ј звнљораднкчке поседнжка. Они прако својпл гооподара, или дирвктно купују звмљу, ж од т@ мал© з©ш>® прав© Боћњаве г вртове, који км служв да се дслрааују, Отуда вддимо данас чнтад један покрет хоlи Ја потпуно модеран, враћањ® к зраћање на оело. Тај покрвт ба® показује у крајсвнна, к у зекШг ксјв оу најдаљз отшпле у индустриоком р&ввнћу. 7 ВСлти-