Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

нао многоброЈнз^ коог&нтовало се да је чист нринос од екопдоа‘га.ције већи на пооеду пего на ситном« Кад о© приноо са великих енгдеских имава упоредио оа принооом Француске поаопржвраде у 18 ввку, јаоко Џ да се дискусија морала рвшжти у корис великог пооеда« Уош француокС- револудиЈс, и непоорадно посда ш Енглеока зшжорадња з© одиота отојала много. боље'нвго Француока. Одличак поанавалац придика у Енглвској и на Контииенту # 4нарочито ФранцуокоЈ, енглеоки ттисац Артур Јанг (;А* 7стп& )оа ауторитетом је Фврдио да ведики посад има неоугвитх препмућотава пад малим ? да он у оза&ом олучају избацуза на. пијацу већа количннв жкта ®а исхрану зарошког отаИовнижтБа« У доба младв икдустриј@ ? шда Јо ое радна снага гомилала у зарошима, таква аргумектеци Ја ниЈе била без снаге« У иото зрвме ниЈе било тешко доказатк да оу за рационално обрађивање земве (по комв је почело говорнти млада агрономија ) споообш? велзки поседи, т-ј. они који кмају преко 100 хект&ра. Теорија Јангова бжла је општв пркмњена, не ввћ и на Еонтипбнту (• нарочито у НекачкоЈ, Аугуот Тер )• Трвбало Је времена да с&м Јанг и његове приоталица измене своје мишљење« % л Под утицај.ем свргаене револуције у Француокој, ђС, пред претњок све многобројнкјег варошког пролетаридата у Екглеској, Јанг и Џож Синклер, и Тер ( у Иемачкој) увидели 037 велики и , политички значај малог сељачког пооода. Најенергичнжје су исту\ пили против глорификоБаз&а великог пооеда после А» 1780 ) 5 Фон Бернчарди (1849)0иомонд СиомондШ (1775-1843), у ФранцуокоЈ Ј в В*' Зау ( 1767-1852 )и у НшачкоЈ ЈГоц и Рау(lß2б, 1857)* Они сматраЈу да није ни мало:ћдоказано да Је велики посед бољи од бродвег к малог* Онн оу иарочито шстакли, да лко пооед н© доноон пршсод н@ доносж новац, он Брло задозољава свога човека, т*ј« онога коуи ради.на њемућ Овај живи зрло добро* Ако приход у нозцу није в©лики ? ако нето пржход није ##

56