Аграрна политика

IV

Најзад, наша земља није довољно позната. Сами стручњаци, - учени из страних књига и на туђим примерима, као да мало осекају да сељачка газдинства одударају од капиталистичких, и да наша пољопривреда, ситно-поседничка, заостала и неуједначена, има да ради под сасвим другим условима него стране. Монографија о нашој пољопривредп још нема, нарочпто не у упоредном односу према другим земљама. Зато сам употребпо расуте п не увек сагласне податке, н лична опажања у своме пролажењу кроз села. Ова књига још није наша аграрна полигпика , али је можда једак корак ка томе да се почну испитивати поједини реони у Југославији, и да се разнп аграрни проблеми код нас изучавају у националном пресеку.

Са подацима о страним земљама ишло је нешто лакше. Наше универсптетске бпблпотеке добиле су, од репарација или куповтшом, леп број књига, часописа и речника из ове области. Друштво пријатеља Француске, руски «Земгор», Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга, Народна Банка, централе разнгх корпорација, пмају данас прплпчно економске лптературе. Домаћа штампа часописи и листови у последње време се врло мпого баве прпвреднпм пптањпма, те и ту се налази драгоцен матерпал, како о странпм, тако о нашим прпликама.

Још увек постојп тешкоћа са терминологијом. Највећу незгоду сам осетио код речп зафеудалне облпке које Немци зову Grundherrschaft и Gutsherrschaft. Као најмањезлоусвојиосампзразе који су употребљени у преводу Фплпповићеве Аграрне Политике: «пронија» и «баштина», ма да они не могу никако задовољити правног исторпчара. За друге речп сам налазио више или мање добре еквпваленте: «истовремена принудна обрада», за Flurzwang; «дпректно газдовање« за faire-valoir direct плп Eigenbewirtschaftung; «обрада на део» (место наполпца), за Teilhau, и т. д. Избегавао сам двосмпслену унотребу речп «земљорадња»; задржаосам је само за «ратарство», а за земљорадњу у ширем смислу свуда је дошло«пољопривреда». Речју «земљораднпк» означавао сам ппак малог поседникакојилично padu земљу. Зато сам задржао и израз «земљораднпчка задруга». Очпгледно је: наша економска термипологија мора се тек стваратп.

На крају хоћу да захвалпм г. г. Мплораду Спмпћу, аспстенту правног факултета н Ненаду Поповићу, секретару нашег економскофпнансиског семпнара, на помоћп коју су ми пружили: један у коректури библиографских примедаба, другп у прпктнљању претплате. Д. Ј. Београд, маја 1930.