Аграрна политика
Американци и Енглези, нарочито први, све се више баве аграром, али још сасвим мало као чистом аграрном политиком, већ више као пољопривредном економијом. Према томе како схватају ову дисциплину, разликујемо у Америдп три врсте економиста. Прва група (Н. С. Taylor) разуме под rural есопоту не само чисту пољопривреду, већ и научну организадију газдинства, фарме. Друга група (проф. Carver) искључује овај последњи елеменат (науку о газдовању). Трећа група сматра да је rural есопоту само комбинацпја опште економске науке н пољопривреде. 1
Од других народа, Талијапи стоје на франдуском схватању руралне економпје.2 Много је занимљпвије стање код Руга. Читава једна плејада писаца ослободили су се европског шематског схватања аграра у комплексу опште националне или политичке економпје. Они су не само аграр издвојилп, већ су нашли за нужно да «сељачко породично газдинство» проучавају сасвим одвојено од пољопривредне производње у опште. Б. Д. Бруцкус, А. Челинцев, А. Чајанов и други убацилн су са великпм успехом у аграрно-политичку науку појам «сељачког породичног газдинства без најамног рада»,пна тај начин дали сасвпм нов правац чптавој аграрној политици. Чајанов је осим тога формулисао основна правила т. зв. «соцпалне агрономије». 3
2. Наш.ч пксци.
У нашој земљи, после превода Филиповићеве књиге (1913), прво систематско дело налази се у Основима економске пслитпике проф. др. М. Косића (1925), 4 која се „ограничава на приказивање аграрне политике у ужем значењу", у толико што обухвата само земљорадњу са сточарством, а не и шумарство, виноградарство, воћарство и повртарство. Иначе је књнга сасвим потпуна, и садржи све што се обично налази у страним делима ове врсте, ито у онимакојатретирају аграрну политику у ширем смислу; природна и техннчка основа, историски преглед социалних односа, проблеми газдовања, сељачки поседни поредак, опште јавне мере, место аграра у народној привреди. Много је мање потпуна књига проф. др. Бран. Димитријевића, 5 која је
1 John Ise, Quarterly Journal of Economics, фебруар 1920. 2 C. Tommasina, Corso di economia rurale. Рим, 1914. 3 Б. Д . Бруцкус, EnOHOMuia сељачког газдинства (на руском). Москва, 1923. А. Челинцев, Пољопривредни реони Русије (на руском). Петроград, 1912. — А. Чајанов, Die Lchre von d. bduerlichen Wirtschaft . Берлин, !923. 4 Д-р Мирко M. Коснћ, Основи економне политике. Књнга прва. I. Увод, 11. Развој доктрина, 111. Нацрт аграрне политике. Београд, 1925; 416 стр. 5 Branislav Dimitrijević, Politička ekonomija. II deo. Agrarna politika (Nauka o poljodelstvu). Zagreb, 1929; 185 стр.
16
ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ