Аграрна политика
(чиновниции свештеници) све учинили да унапредимо ову струку, и да ли смо примером претходили и народу протолковали шта је земљорадња?!" У званичним новинама се води дискусија и о ушоравању села; једни су за, други против, наводећи да раштрканост није спречила културуу Шгајерској, уШвајцарској. 1 Још 1833, уређенаје била Државна Лутрија (укинута 1837. и обновљена допније), и један део њених прихода ишао је на унапређење пољопривреде. 2 Истиче се потреба за једним „земљоделским листом", али се он не може да покрене, већ се препоручује Pamap из Сремских Карловаца. 3 Доцније Српске Новине почињу доносити месечне, па полумесечне „пољопривредне извештаје о стању усева у Србији". Приређено је неколике сгочарских изложби. Гоњено је зеленаштво („лихоимство") максимирањем интересне стопе на 12%, давањем позајмица из општинских каса. Уто време (1856) дошла је и забрана Јеврејима да „по селима и паланкама држе дућане и меане", јер би „подобно бављење њино у внутрености земље са нензбежном штетоммногога од народа било скопчано", услед „простодушности изванварошке и способности њиове". 4 У колико се је држава више развијала, морало се ипак посветити више пажње и пољопривреди. Она је најпре била у ресору министарства дела. 1882 створено је министарство привреде, са једним пољопривредним одељењем, а тек после 1918 образована су засебна министарства за пољопривреду и за аграрну реформу, да се 1929 опет стопе у једно, пољопривредно. Законодавно тело донело је неколико закона; у грађанско-судски поступак је ушао § 471 који штити минимум сељачког поседа (окућје, наглавпца). Створене су неке окружне ппедионице и Управа Фондова за кредитирање сељака. Све ове установе врло мало су учиниле, и село у Србији је осгало на врло ниском ступњу. Као и у Хрватској и у Бугарској, задруге су се распадале, сељачки посед се ситнно, сељак се задуживао, производна техника је споро напредовала, трговинска политика је била неповољна за пољопривреду, посла у земљи није било, и велике масе „печалбара" из Источне Србије одлазиле су за сезонске радове у Румунију, па и у Бугарску.
1 Србске Новине, 1856., бр. 34, 42. 2 М. Псгровпћ, Флнанспје, I, 804-810. — Трговински Гласник, 1903., бр. 234. 3 То Је други економски лнст у Српству, после Чича Срећка. Покренут је бно 1850. 4 Срб. Новине, 1856, бр. 103. — Вид. такође: Д-р Вита Кајон, „О Јеврејима на Балкану, нарочито у Босни", у Календару-алманаху Просветпа, за 1925, стр. 143 —151.
42
ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКБ