Адам Бид

ПРЕДГОВОР УП

уметнички значај Џ. Елиот прва имала храброст да објави, одужио јој се за то овим судом: „Џ. Елиот је списатељица са срцем једне Сафо, али њена бескрајна сурла и истурена вилица одају знак анималности.“

Родила се Џ. Елиот у покрајини Ворикширу, 1819, и до двадесет прве године. свога живота није изашла из провинције, са фарме једног имања где јој је отац био закупник. Ту, међу сеоским великим поседницима и племићима, сељанима, закупницима, радницима, упила је у себе типове и облике живота којима ће после испунити најбоља своја дела. Кад је брат Џ. Елиота преузео од оца фарму, Џ. Елиот се сели са оцем у град Ковентри. [Из сеоског амбиента доспева она сад у индустриско место, где ће стећи нових искустава, о спољашњем и унутрашњем животу фабричких радника. До доласка у Коветри, Џ. Елиот је живела у интелектуалној усамљености, премда је, за просте прилике у којима се развијала, доста одмакла у познавању језика и литературе, и прочитала велики број дела нарочито из религиозно филозофске области. Од личности јачи су утисак учиниле на прву младост Џ. Елиота једна учитељица, затим тетка по матери, која је припадала секти методиста и проповедала међу једномишљеницима, и, нарочито, отац Џ. Елиота, 40век необичне бистрине и ретких и узвишених карактерних црта, коме је Џ. Елиот подигла вечан спомен у једном од најбољих, и њој најмилијих јунака, у Адаму Биду, фигури неустрашиве, честите, идеалне мушкости. У Ковентрију се Џ. Елиот упознаје са двема врло образованим породицама, људима филозофски настројеним, унитарианцима по религиозном убеђењу, који су престали похађати цркву, међу којима је било даровитих писаца и диспутаната. Ти људи увлаче Џ. Елиота у нов свет мисли. И она се поводи за њиховим погледима на хришћанство и цркву, и лаћа се превода Штраусова Христова живота. _ Сем тога, сва тоне у изучавање класичних језика, бави се скоро стручњачки природним наукама, а уза све то наставља, дању ноћу, да чита и студира дела свих великих литература и свих великих филозофа. Јед-