Адам Бид

10 ЏОРЏ ЕЛИОТ

Не знајући за дивљење које је изазвао, Адам скрете и удари преко поља, запевавши поново песму која му тога дана никако није излазила из главе:

Све што говориш нека је искрено, Савест чиста као ведар дан;

Јер ожје око, које све види, види Твоје тајне мисли, твоја дела и путеве.

ДРУГА ГЛАВА Проповед

У четврт до седам настало беше у селу Хејслопу необично кретање; целом дужином његове мале улице, од механе код Дониторнова Грба па до црквене порте, становници су излазили из домова очевидно са неким важнијим циљем него што је уживање у седању сунца. _ Механа код Дониторнова Грба стајала је

· на самом улазу у село; по малом фармерском дворишту, и стајама за сено и сламу, могло се судити да уз крчму мора да иде и добро парче земље; путник на коњу се дакле смео надати да ће се ту наћи хране и за њега и за коња, и тиме се можда могао тешити што иначе никако није успео да на похабаној фирми распозна хералдичке амблеме старинске породице Дониторна. Крчмар, г. Касон, стајао је на вратима од крчме, држећи руке у џеповима, клацкајући се с прстију на пете и с пета на прсте, и гледао у једно парче неограђена поља, с јавором на средини, камо, знао је, иду сви ти људи и жене озбиљна изгледа, што су, у размацима времена, пролазили поред њега.

Г. Касон није био тако обичан тип човека, па да се мимо њега прође, а да га пролазник не загледа изближе. Погледамо ли га спреда, чини се да је "састављен, у главном, из две лопте, које стоје једна према другој у истом односу величине као, рецимо, земља према месецу, а то ће рећи: доња лопта, онако од ока ценећи, могла би бити једно тринаест пута већа од горње, која је, наравно, имала улогу простог сателита и потчињеника. После тога сличност пре-

· стајаше; јер глава г. Касонова нити је била сателит