Адам Бид

528 ЏОРЏ ЕЛИОТ

она могла бити моја жена. Она ме зове братом, и то је доста.

— Али да ли ти мислиш да би она могла некада некога толико заволети да би била вољна да пође за њега2 — упита Адам, скоро страшљиво.

— Па, мени је у последње време падало на ум као да би то и могло бити — рече Сет после мало устезања. — Али Дајна не би могла заволети онога ко би је одвраћао од пута за који она верује да јој га је Бог наменио. Јер, да она не осећа да је води божја воља, нема силе која би је потчинила ономе што ради. Њој је, изгледа, једаред за свагда јасно: да је њен позив да брине за друге, и да на овом свету не оснива своје огњиште.

— Али рецимо — рече Адам озбиљно — рецимо да би се нашао човек који би јој пустио на вољу, и не би јој сметао да као удата може чинити већим делом све оно што чини сада као девојка. И друго женскиње као она удавало се, то јест не баш сасвим као она, него женскиње које је држало проповеди и неговало болеснике и невољнике. Ето г-ђа Флечер, о којој је она говорила.

Сету пуче сад нова светлост. Окрете се, спусти руку на Адамово раме, па рече: — Да ли би је ти, брате, волео за жену 2 |

Адам погледа неодлучно у Сетове испитивачке очи, па рече:

— Да ли би теби било жао ако би она више волела мене него тебе 2

— Не — рече Сет топло — како можеш то да помислиш Зар сам тако мало осећао твој бол, да сад не осетим твоју радост2

Неколико минута су ћутали, идући, па ће Сет рећи:

__— Мени није никад падало на ум да си ти икада помишљао да ти она буде жена. Ме 5

'—— Али вреди ли ту уопште мислити о њој рече Адам. — Шта ти кажеш2. Мати ми јутрос наГоворила ствари да лепо не-знам где сам „и: шта: сам, Она вели да је сигурна у то да Дајна има за мене осо-