Адам Бид

АДАМ БИЛ 529

бите осећаје, и да би радо пошла за мене. Али се ја бојим да она прави рачун без крчмара. Волео би да знам јеси ли ти што опазио.

— То су тугаљиве ствари, — рече Сет — па се бојим да нећу погодити; уосталом, немамо право да се мешамо у туђе осећаје, ако ко не би хтео да их каже сам.

Сет застаде, па онда додаде:

— Али ти је можеш питати. Она се није наљутила на мене -кад сам је ја питао; а ти имаш и више права него ја, сем можда то што ниси у заједници. Уосталом, Дајна се не слаже са онима који мисле да Друштво постоји искључиво за чланове. Она је за то да Друштву приђе што више оних који су достојни да уђу у Царство Божје. Некима од браће из Тредлстона то се никако не допада. |

—- Где ће она бити данас — упита Адам.

— Рече да ће данас цео дан остати код Појзерових — одговори Сет — пошто јој је то последња субота овде; и да ће читати с децом из велике Библије.

Адам помисли, али не рече: „Онда ћу и ја тамо данас по подне; јер, да и одем у цркву, мисли мој ће бити све време код ње. Нека певају без мене.“

ПЕДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА. Адам и Лајна.

Било је три часа по подне, кад Адам уђе у Појзерову авлију и разбуди из дремежа Алика и псе. Алик рече да су „сви отишли у цркву, сем младе госпође“, како је он звао Дајну. Адаму то не би_ криво.

Око куће је била мртва тишина; сва врата затворена, па и само камење и олуци изгледаху мирнији него обично. Адам је чуо само како вода капље из шмрка — то. је био једини звук — те и он куцну на врата полако, како одговараше општој тишини.

Отворише се врата и на њима се указа Дајна; она поцрвене до ушију, толико се силно изненадила Адамову доласку у то време, кад је, она •е зна,

за