Адам Бид

548 ЏОРЏ ЕЛИОТ

би онда била слава Нелзонова, и оних других, што су Французе победили, кад би они били таква ништарија 2

Појзер погледа сумњиво у Крега, збуњен том опозицијом од стране ауторитета. Оно што каже г. Ервајн, не може се тек тако обарати; али, с друге“ стране, није ни Крег био мачији кашаљ, а његово је мишљење било мање необично. Мартин никад, није чуо да се за Французе каже да што вреде. Крег не одговори ништа, него само потеже криглу и повуче добар гутљај пива, па онда узе да разматра размере своје ноге, коју је ради тога мало истурио; у том се Бартл Масе врати са места код камина, где је на миру попушио прву лулу, и сад он прекиде ћутање:

— Ама, како то, Адаме, да ти ниси био у недељу у цркви Одговарај мангупе. Пропаде антифон без тебе. Зар да обрукаш учитеља под његове седе косе 2

— Не, г. Масеју, могу вам казати г. и г-ђа Појзер где сам био. Нисам био у рђаву друштву.

— Она је отишла, Адаме, отишла у Снофилд

— рече Појзер, који се сад први пут сетио Дајне те вечери. — Ја сам мислио да ћете је ви боље убедити. Ништа је није могло задржати, и тако је отишла јуче.

изјутра. Жена моја једва је то поднела. Мислио |

сам да ће бити сасвим нерасположена о вечери.

Г-ђа Појзер се сетила неколико пута Дајне откад. је Адам дошао, али баш није имала срца да му помене ту тешку вест.

— Шта! — повика Бартл, непријатно дирнут. — је ли ту о жени речг Онда, Адаме, иди с милим Богом!

— Али жена о којој сте ви добро говорили, Бартле — рече Појзер. — Сад не можете назад. Рекли сте једном да жена не би била никакав рђав проналазак, кад би само свака била као Дајна.

— Мислио сам на њен глас, прико, мислио сам на њен глас само, и то је било све — рече Бартл. — Могу да је слушам кад говори, и да не мећем па-