Адам Бид
„г Ву -
БЕОГ Р А Е: љика Сејоме 4 АВ
Јужанин воли да мисли очима. Светлост и раскош природе дају му такав темпераменат. Човек са севера мисли жмурећи, у себи. Код њега се мисли и радост од лепоте не мешају непосредно, него посредно, постепено, кроз процес труда и борбе. Али кад се најзад сједине, хармонија од тог сједињавања је врло особена и врло значајна. Плодови тога су, код Енглеза, позната мислена поезија, и, с друге стране, дуги романи који нису скроз забавни. Колико год Енглез воли, и мајстор је у краткој причи, толико је као писац романа дугог даха, брижљиво опширан и савесно озбиљан. Енглески роман је преимућствено дугачка повест у неколико делова. То не значи да је енглески романсиер говорљиво биће. Не. Ми бисмо овде навели Карлајлову реч, да је „енглески народ народ немака“, што ће рећи да је жмурење и ћутање оно што енглеског уметника уводи у хармонију са истинама и лепотама. Сопсгитфу мтЕЋћЋ «ће цпцтћегед, вели Карлајл; то јест, дух мислиоца и уметника се везује и слаже претежно са неизреченим. А кадто неизречено ипактреба рећи, онда су напор и метод сложени, и онда Енглез, који мало говори, врло надугачко и збијено пише. Код јужанина око говори, а реч ока је брза, кратка, агресивна. Код човека са севера говори унутрашње искуство, а реч унутрашњег искуства је опрезна, стара, достојанствена, поучна и онда кад је забавна. |
__ Кроз тешка питања, кроз моралне и научне про. · блеме се прогриза Енглез; синтезом истина до·. љлазидо артистичког погледа на свет и живот. Без