Адам Бид

АДАМ ·БИД 37

То би било жалосно; ја, ето, признајем да су Сет и Дајна били методисти; али не од оних модерних типова, који читају ревије и присуствују службама у капелама са порталима и стубовима, него од оних врло старовремских. Они су веровали да и данас може бити чуда; веровали су у преобраћања у веру која се могу десити у тренутку; веровали у снове и визије; они су вукли коцку; ради упутства од горе пуштали Библију да се отвори случајем; тумачили Свето Писмо буквално, с чиме се не слажу учени испитивачи текстова. Ни ја, са своје стране, не могу за њихове говоре тврдити да су били беспрекорни, нити да је њихова наука била либерална. Па ипак — ако сам добро разумела историју религије — вера, нада и љубав не стоје увек у правој сразмери са разумевањем које неко има за њихов прави склад, али, хвала Богу, могу се имати врло погрешне теорије, а врло узвишени осећаји. Парче сирове сланине, коју трома и тупа Моли одваја од своје прескромне хране, и носи суседовом детету, да „му престану напади“, може, наравно, бити лек без икаквог дејства, али великодушни импулс љубави за суседа, који је кренуо дело, не може проћи без благотворног утицаја.

Кад све то узмемо у обзир, морамо признати да Дајна и Сет заслужују наше симпатије, иако можда више волимо да сузе своје поклањамо патњама вишег реда, патњама јунакиња у свиленим ципелама и кринолинима, и јунака који јашу на бесним коњима, и које распињу још бешње страсти.

Јадни Сет! Он никад у животу није појахао коња, сем једном, кад је био деран, и Џонатан Барџ га метнуо иза себе у седло, и рекао му да се добро држи за њега. И тако и сада, уместо да плане и излива оптужбе против Бога и на судбину, он, враћајући се кући по мирној звезданој ноћи, решава у себи да ће прогутати тугу, да ће се одсада још више одрицати оног што му срце зажели, и да ће још више живети за своје ближње, каошто чини Дајна.