Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

Тај српски војник, брижљиво опремљен, јесте дисциилинован, чак врло дисциплинован, али његова дисциплина н дисциплина једног аутомата, Она је промишљена. Он зна да је она потребна за победу. Он зна такође да га његов с "решина, по некад мало нагао али ипак добар, — сматра

=

што га воли.

(Српски војник је горд, а да није сујетан. Сељак, свест да његов рад у миру служи његовој земљи, коју њег рука и његове груди треба да бране у време рата. Од прост војника, па до великог војног заповедника нико се не сти да високо изјави да је Србија земља сељака и да је горда. Није ли са правом речено да су победиоци у ава канска рата били српски сељак и његов во2

Српски војник је љубопитљив, (Он хоће да зна све. Странац је примљен врло љубазно, али, вештим питањима, тражиће да себи да рачуна шта он хоће. То није опрезност код њега, то је радозналост. |

Српски војник је песник и често пута ја са та по болницама рањенике, заузете да пишу у стиховима онима који су им били драги, Такође сам их слушао с логору, како певају старе ратарске песме. На Мачково: мену српски ровови нису ни педесет метара били ) од аустромађарских. (бе стране беху поседнуте вој исте расе, али различитог поданства. Код Срба је био чувен певач. У сред пуцњаве он запева једну песму, потом ватра престаје. Певач се уздиже на ров и мири тренутак, песмом браћу непријатеље, која су као деца била уљуљкпвана истим аријама.

Српски војник је храбар, изванредно храбар, и ту храброст показује не само на бојном пољу него такође и у OOJ-

p У

зато бал-

сале. У више прилика њихове ране су биле заражене. Ч пута су морали да поднесу ампутацију без хлороформа. Ниједан јаук није изишао из њихових уста,

Српски војник не воли одступање. Он више воли да се лудо жртвује него ли да одступа. Одступање које је предходило победи на Руднику живо га је дирнуло, и то у толико више што су трупе долазиле у додир са цивилним становништвом, које је бежало пред свирепим освајачем. Дисциплина, родољубље п такође наклоност за своје старешине одржале су га до тренутка, када је дошла жарко жељена заповест: Напред ! | Нешто мелахоличан карактер словенске расе избија такође и код војника Краља Петра. Не зато што он не би могао да буде весео — каткад је он чак и лудо весео, — алпу изразу његова задовољства има скоро увек нешто као лаки

34 -

трен