Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

U razgovoru nije u oči gledao, niti je davao znaka да sluša, ali je dobro motrio i slušao sve što se Čini 1 SOVOTI.

Radonjić nije skidao posled sa njega.

Kad mu ie dežurni javio o nekakvoj krađi u baraci 30. i da je kradljivac u susednoj sobi, crni narednik podiže glavu, zinu celim licem, oči se nabrekoše

Ovamo s njime! Odmah!

Uvedoše jednog mladića, dvadesetih godina, lepog, kojega je samo mršavilo ružilo, visokog stasa, dečijih očiju. Covek, koji ne bi bio kadar ni muvu zgaziti. Bio je bedan, snužden, pokoran, kao da celim: telom i поли moli, kao da je pred božjim sudom.

„Crni“ jurnu k njemu. Unese mu se u lice. Mladić zinu od straha, ustuknu nazad, tražeći rukom kakav naslon za sobom, da ne padne. |

4

— Ko ga je prijavio, doveo, što ne govoriš? — upila on dežurnos.

— Ja, gospodine komandire, — javi se ulazeći jedan od zarobljenika, :

— Ko si fi?

— Ja sam isto zarobljenik iz iste barake sa ovim, Ja sam ga uhvatio u krađi i pošto nije hteo komandir barake da ga prijavi, morao sam to sam učiniti, On je ukrao đonove od cipela, koje | skinuo s mojih cipela.

Nije istina, gospodine! On mi je to podmelnuo, jer...

— Kuš, sto ti milijuna bogova!. . . — dreknu „Crni, i udari ga po licu a zatim, kad je ovaj ustuknuo do drvenog zida, ščepa ga velikom šakom za usta i obraz, ı poče mu mlatiti glavom о 214, а ројот ба odgurnu, te se on kao lešina stropošta na pod,

Tamo s njime! — reče on ı pokaza rukom na susedno odeljenje, — 1 baline, batine, trista mu bogova, neka zapamti, ta je uradio. A ti mi zovi komandira barake! — okrenu se

о те

BB

iome, Što je prijavio krađu, — Neka odmah dođe! Razumeš li? Јата TC su izveli kradljivca ı kad je prijavljivač izašao, „crni“ se šetao tamo amo po kancelariji, S početka duvao, psovao, a potom se umirio. Sukao brkove, brisao znoj sa debelog vrata 1 čela,.. Iz susedne sobe začuše se udarci, Jauk, udarci, stenjanje, a potom samo udarci. To je trajalo nekoliko minuta, pa se ı tamo sve штит, Kradljivac je bio propisno kažnjen! . Kad je došao komandir 30, barake, „Crni“ ga stade grditi, psovati, pretiti mu, nazivajući ga saučesnikom onoga kradljivca. — Nije on ništa ukrao, šlo može i cela baraka potvrditi, To mu je neko podmetnuo, — branio se komandir. Rekao sam, pomažeš i kriješ lopove. Vrana vrani oči ne vadi,

O

11