Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

neku vrstu dijete, pa se donosilo samo. toliko vode, koliko jebilo određeno. Oni, koji su prvi dobili večeru, pojeli su je, pa su se počeli mučiti od žeđi. Radonjić je još uvek delio. Jedan je Rumun izašao napolje, i iz bureta, u kome je bila voda za slučaj požara, počeo da pije. Naišao je „Crni“ i pre no što je jadnik imao vremena da se osvrhe, ščepao ga, oborio na zemlju i počeo јан, «ис, саз, док зе nije opružio, kao mrtav. „Crni“ je posle toga polako ušao unutra, stao dok nije svima izdata večera. U baraci je bilo sve u redu. Radonjić ба prvi opazio, pozdravio i stao mirno.

Znaš li Ht, marvo jedna, zašta služi voda u buretu pred bardikom, — zapita Sa „Crni“, — A?

Za slučaj požara, — odgovori Radonjić,

— A što si pustio da ove svinje odande piju? Tako li ti paziš na svoju đužnost? Zar te nije zatvor naučio pameti?

Radonjić je ćutao. Nije znao u čemu je stvar, Nije smeo da se pravda. Nad njime se nadneo „Crni“. Grdio ga, psovao, pa se potom okrenuo ı naredio da svi izađu napolje. Izašli su, „Crni“ je uzeo stolicu, pa se pred svima pomokrio u bure sa vodom. Naterao Radonjića i još dvojicu, da ı oni to učine. Potom izdao najstrožiju zapovest i zaprelio se najtežim kaznama ako ko pokuša iz bureta da pije.

Mnogi su ječali od žeđi, Previjali se i mučili u postelji, da bi zaspali, ali je žeđ morila. Oko deset sati zaspali su. Mnogi prividno, da bi prevarili komandira, pa da izađu ı traže vode. Zaspao je i Radonjić ı njecov pomoćnik.

Izjutra je Radonjić primetio mokar pod k vratima. Sišao je 1 video, da u buretu nema ni jedne kapi vode. Nije verovao, da će piti poganu vodu, pa nije postavio stražu. Predvideo je zlo. Probudio zarobljenike, da bi od kud doneli vode i napunili bure. Ali mu ovo nije uspelo. Vatrogasci su naišli, videli prazno bure, izvestili „Crnoga“, koji je dojurio. Uleteo u baraku, počeo redom luči, na koga je god naišao, U gužvi, da se uteče napolje, gurao se i Radonjić. Kao munja, „Crni“ rasturi gomilu, te Radonjić ostade sam. Skamenio se, pa ne može nikud. Oseti da će se onesvestiti, ali u to počeše padati udarci. Tukao ga tupom stranom gole sablje po leđima, svuda, gde je sligao. Zatim ga jakim zamahom noge udari ispod pazuha. Jedan bolan, prigušen, samrlinički jaule, Udar je ponovljen, Iz nosa i usliju pojuriše nekoliko kapi krvi, valjda poslednje, koje j e imao Potom skoči na njega, gazio ва, ali se on nije micao. niti je davao znaka života. Iz ustiju mu je s vremena na vreme pocurila kap krvi, koja je ostavljala tras po lepom i bledom obrazu. Oči su bile zatvorene širokim kapcima, koje su krasile duge crne irepavice, ali izraz celoga lica odavao | sliku čoveka, koji već davno umro. Ovaj izraz zaustavio je „Crnoga", Sago Sc i oslušnuo, da li diše, što nikad nije тле |, učinio. Pogledao je po baraci. Ni је nikoga bilo. Opet se sago ı dohvatio mu ruku,

11