Алманах о десетогодишњици наше народне трагедије : 1915-1925

У туђини

Жудан своје отаџбине живим дане без сунца и ноћи без звезда. Пустиња, свуда је пустиња око мене. Мој живот,

никао да расте као јаблан високо,

палма.

клонуо је као пустињска

Лутајући тако по стазама, на које ме је, као сламку, ветар случаја однео — напђох на старца, клонула од умора, под тешким болом. По руху које је на себи имао, по бради коју је, у знак жалости за изгубљеном отаџбином, носио п по болу, исписаном на његовом патничком лицу — познах

да је то мој земљак

и приступих

му. Упитах га: зашто је

тако болан и замишљен, зар му је живот тако мучан и је ли тежак јад и велика несрећа, кад је пао саломљен, он — шу-

мадиски дуб2!

А старац, подигавши своје уморне очи, испијене чежњом и жудњом — на сва ова питања — одговори ми питањем: „А где дбђе одавде наша Србија“

Драгомир Прокић

Badnje veče

Simbole drevnog obnavljania vatre

U domu koji uspomenu hrani

Predaka mrtvih, ćiji duh lebdeži

Na dobro krepi, i od zloga OE

Ognjište naše sad za tobom plače, O, Srpski Badnjače!

Druga je zima, drugo Badnje veče

Kako зто dalje od svetinja srpski,

1 bol nas guši, a misao peče:

Sta radi tamo neprijateli mrski )

Na domu DOE gde sve tužno plače, Za tobom, Badnjačže?

Na polju mraz je, kam i drvo puca, 1 vetar zviždi, i sneg sitno Veie, Al srce svako u radosti kuca, Jer vatra tvoja tako slatko greje I nade krepi sve lepše i jače, Naš, Srpski Badnjače!...

A sada šta |e? — Џзротепа зато

Na srećne dane zanosnoga сага,

I miso grozna: da na domu tamo

Tiho se gasi i ostatak žara,

Na mestu tv Ot što tuđini tlače, Naš, Srpski Badnjače.

Klonuli nismo!.. Još imamo nade,

I suza iošte da nam spomen rose; Ali nas tišti: da na ovo veče

Koricu hleba možda naši prose;

Da vatre nema da ih toplo greje,

Kad drvo риса 1 зпеог Када veje. . -

Simbole drevnog obnavljanja vatre U domu koji uspomenu hrani Predaka mrtvih, ne daj da se zatre Ostavljen narod. Uspomenom brani Ognjište milo, što za tobom plače, Naš, Srpski Badnjače!

Druga je zima, drugo Badnje veče Od kad је narod u "stradanju сео, 1 krv iz rana još једпако teče, I kuća pustih sve veći |e deo. A što |e živo, danas gorko plače,

Na Badnjii dan 1916

Za tobom,

Бадпјасе. Ceda Novaković