Анали Правног факултета у Београду

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сагласили са совјетском доминацијом над том облашћу? Давати споразуму искључиво војни карактер, као што чини секретар Byrnes, или само политички, као што чини генерал G. С. Marshal, аутор сматра неправилним и немогућим делењем политичких од војних елемената. Но остављајући по страни природу Споразума, аутор истиче као најбитнији момент, да су сва територијална питања морала бити коначно регулисана мировним уговорима. Према томе, и Јалтски споразум ушао je у мировни уговор са Јапаном. Аутору полази за руком да на правном терену докаже неодрживост Јалтског споразума, али ипак додаје да су одржање споразума много више условили политички, војни и економски фактори но правни. Професор Quincy Wright у чланку: Предлог за стварање Међународног кривичног суда, покреће нека питања која су у тесно ј вези са евентуалним стварањем међународног кривичног суда. Напр. циљеве суда, ньегову процедуру, надлежност а посебно пак изворе међународног кривичног права. Ј. Kunz у коментару: Завршетак рата са Немачком, са становишта међународног права објашшава декларације појединих земаља о окончању рата са Немачком, у вези досад уобичајеног начина окончена рата мировним уговорима. У броју 2 (април), поред чланака Max Sorensen-a; Федеративна држава и међународна заштита права човека, W. W, Bishop-a: Ослослобођегве од пореза страних држава, власника имовине, Henry В. Наzard-a; Административна натурализации а у иностранству чланова оружаних снага САД., интересантан je чланак Ruth С. Lawson: Проблем принудне јурисдикције Међународног суда. Дајући анализу самог појма принудне јурисдикције, аутор се задржава на члану 36 Статута Међународног суда. Према поменутом члану принудна јурисдикција Суда заснива се на уговорима или на декларацијама. Ван тих оквира аутор покушана да пронађе као базу принудне јурисдикције у члану 53, односно члану 36 став 6 Статута. У вези протеста америчке јавности због наименована амсабадора при Светој Столици, Jozef L. Kunz коментарише положај Свете Столице. Дајући кратак историјат Ватикана, аутор истиче, да je у светлости данашае праксе неодрживо становиште да само суверене државе могу бити субјекти међународног права. Према томе, не само да je данас и Света Столица субјект међународног права, него je то била и у периоду између 1870 и 1929, када није постојала Папска држава. Но то, са друге стране, не значи да Света Столица има исти међународни статус као и друга суверена држава. Она не може бити члан Уједињених нација, jep je приступ, у смислу члана 4 Повеље, дозволен само државама. Али Света Столица може учествовати у извесним делатностима Уједињених нација, као например на реформи календара и слично. У броју 3 (јули 1952), у уводном чланку Raymund Т. Tingling и Robert W. Ginnane посматрају Женевске конвенције од 1949 године за заштиту жртава рата, у светлости искуства II Светског рата. Georg Manner расправља о положају човека у међународном праву. Износећи исцрпно данас доминирајући став доктрине да човек није субјект већ објект међународног права, аутор подвлачи да je управо сазрело време да ce овај став подвргне поновној оцени. —• Професор Russel H. Filield y чланку; Нове државе на подручју Индије, посматра стварање независних држава: Индије, Пакистана, Цејлона, Бурме и Непала као резултат азијатског национализма. Чланак je претежно информативног карактера. Nat В. King под насловом: Новина у међународном арбитражном судству Швајцарско-савезнички споразум образлаже споразум између Швај-