Анали Правног факултета у Београду

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

слу (стр. 641 —643). Призивном поступку писац упућује замерку да je спорији и сложенији него у аустриском праву (стр. 477). Он je присталица таквог уређења призивног поступка у коме преиначење тужбе, противтужба и ставл>ање новог захтева неће бити искључени (стр. 482). Поводом новела које право на нове чињенице у призивном поступку ограничавају под утицајем аустриског права, Н. истине да je принцип истине претежнији од захтева брзог решавања спора (стр. 484). Разлози за обнову и поништај поступка, наведени у закону, више не задовољавају, јер су узани (стр. 517).

Др.

Боривоје Познић

DIE DIREKTE GEMEINDEDEMOKRATIE IN DER SCHWEIZ. Recueil

de travaux publié par l’lnstitut de Science politique de VUniversité de Lausanne. Polygraphischer Verlag AG Zürich, 1952, 254 S.

Овај зборник радона о непосредној демократији у швајцарским општинама, који je објавио Институт политичких наука Универзитета у Лозани, посвећен je II Конгресу Међународног удружења за политичке науке, одржаном августа 1952 у Хагу. Састављен je од низа радова који углавном обрађују питање скушытине грађана и њене карактеристике у сваком швајцарском кантону. Први рад, под насловом Правни положа ј општина у Швајцарској, претставља унеколико прерађен и допуњен одељак дела проф. Ђакометиа Државно право швајцарских кантона. Аутор истине да швајцарско савезно право не регулише непосредно правни положај општине, већ je то остављено кантонском праву. Основни проблеми тог положаја формулисани су у одредбама кантонских устава, а даље их обрађују кантонски закони о општинама. По њему погрешно je означавати општине као самоуправна тела, jep самоуправа у кантонима није у супротности са државном влашћу. Општине претстављају, у оквиру кантона, управне јединице на територијалној основи. Њихову органицазију регулише кантонско право. Оне имају одлике правног лица у приватном праву. Излажући питање аутономије општина, писац истине да општине имају одређен круг задатака, који се дели на сопствени и пренесени делокруг. Сопствени делокруг одређује се кантонским уставима, односно законима по општинама. Ова сопствена надлежност претставл>а тзв. аутономију општине, која се састоји у праву општина да самостално врши одређене државне функције. Послове, на које се односи аутономија, одређује, изрично или прећутно, сам законодавац на основу устава. У вршењу својих функција из сопственог делокруга, општине не могу да закораче у савезно подручје, нити да дирају у основна права грађана (Freiheitsrechte). Напр. аутономија не може да повреди гарантију приватне својине. Сопствени делокруг различит je по кантонима. У том смислу могу се разликовати три трупе кантона. Делокруг je најшири у кантонима: Цирих, Швиц, Обвалден, Нидвалден, Гларус, Апенцел на Рајни, Граубинден, Аргау, Тургау итд. У другој групи (велшки кантони) он je прилично ограничен, док кантони: Берн, Луцерн, Солотурн, Базел град, Тићино, Сен Гален итд. претстављају у том погледу средину између прве две трупе. Није лако одредити да ли неки задатак спада у облает општинске аутономије. То се утврђује само на основу тумачења одговарајућих законских одредаба. У подручје општинске аутономије спадају пре свега тзв. корпоративни задаци у погледу саме ор-