Анали Правног факултета у Београду

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зношћу она he само повећати грешке учшьене у почетку.“ (с. 356). Заюьучак у погледу статистичке службе у Француској je неповољан: једни подаци су оскудни и делимични, друти подаци су непоуздани, трећи подаци нису довољно периодични а извесни подаци недостачу (о друмском саобраћају, народном дохотку и народној имовини). Закључак у погледу међународне статистичке службе je: да би се обезбедила неопходна једнообразност статистичке процедуре, која би омогућила упоредл>ивост података, анализу и предвиђања, потребно je формирати међународни статистички орган коме би били задаци да оријентише националне статистичке службе у њиховом раду дајући им дефиниције, моделе табела, итд.; да прима податке и опомиње у случају неиспуњавања преузетих обавеза и да „третира“ необрађене податке у cbdxv анализа. „Овај напор око једнообразности не треба, далеко од тога, да има за последицу да сроза националне службе на субалтерну улогу, која би убила у њима дух иницијативе и довела до кристализације метода. Оно што je омогућило велики напредак остварен од пре педесет година у статистичкој матери ји, то je слобода оставлена научницима и организмима за изучавање, да воде рачуна, у мери у којој сматрају да je оправдано, о поукама искуства и праксе који једини стављају на видело недовољност употребљених метода и сугерирају побољшање. Требало би дакле, да би свака нанија била слободна, с једне стране, да изради, на начин на који joj се свиђа, методама које су јој својствене, статистике за које има лични интерес, с друге стране, да „дублира“, методама које би сама изабрала, статистике, чија joj je израда, као што смо рекли горе, била наметнута у општем интересу“ (с. 330). Материјал рада je распоређен природним редом и сразмеран je одговарајућој важности изучаваног проблема. Ми бисмо учинили само једну замерку у погледу груписања материјала: други део статистичка документација и њена вредност ставили би у трећи део —■ статистичка техника и то у прву главу пре статистичке анализе, с обзиром да он претставља прву фазу статистичке технике. Стил je јасан и логично повезан. Свака математичка операција je рашчлањена и објашњена излагањем радњи које следују једна за другом те je на тај начин рад учињен приступачним и читаоцима мање упућеним у математику. Било би врло корисно да се овај рад преведе како би могао да послужи и најширим круговима економиста.

Др.

Јован Савић