Анали Правног факултета у Београду

238

AHA [И ПРАВНОГ Ф АКУЛ TETA

току две последње деценије (доста табела из области буџета, пореза и зајмова); са подацима: о методима финансирања рата на Истоку (учешће пореза у ратним расходима једва 10%), о ванредним порезима на имовину после рата, замени новца, аграрној реформи, укидању п’ородичних концерна (zaibacu) и др. Напуштање и тамо начала буџетског јединства: поред главног буџета постојало je и до 40 ванредних (за државна предузећа, железнице, државне дугове и др.)- S- Ј ■ Niefeld: The Development of the Budget System of the United States. Кратак приказ еволуције буџетског система САД, од његовог енглеског порекла до данашњег законодавства, заснованог на буџетској реформи од 1921; са указивањем на проширену надлежност буџетског бироа Претседника САД. ■— Lore Poschmann: Die Ordnungssteuern. Напуштањем у новије време либералистичког принципа „laissez-faire“, јавне финансије све значајније преузимају регулирајући улогу у привреди. Писац истражује какав je задатак у том погледу додељен порезима, те констатује појаву новог порескоправног института нефискалног пореза, различитог од традиционалног. Док je causa овог последњег потреба за средствима a циљ остваривање прихода, дотле je разлог увођења нефискалног пореза постојање „нежељених привредних и друштвених“ ситуација појединца (групе, друштва) a циљ коректура њихова. Нефискалне дажбине, без поменутих класичних ознака, претварају се у акта администрације чије je извршење из техничких разлога поверено фискалном органу. У чланку ce посматрају карактеристике нефискалних пореза (Ordnungssteuern). Prof. Wilhelm Andreae: Die Kartelle als Ordnungsfaktor. Излагање који ce циљеви привреде којим формама картела постижу и залагање за њихово оснивање као „неопходног“ фактора у организовању националне и светске привреде данашњице, но без уништења ситног и средњег предузећа; уз констатацију да картели за потрошача нису штетни. —■ Prof. Gerhard Weisser: Heranziehung von Genossenschaften zu Gewinnsteuern. Код претстојеће пореске реформе у Немачкој расматра се питање код којих се типова задруга добит може ослободити пореза, а код којих не. Поред тога дата je детаљна анализа природе разних врста задруга и добити задруга. Otto Kraus: Arbeitslosigkeit und Kapitalbildung. Математичким формулама пропраћена студија о финансирању инвестиција у случају коњунктурне делимичне незапослености и структурно тоталне незапослености. Анализа цена инвестициј а и доходака проистеклих из инвестиција. Све посматрано на приликама у Немачкој данас. Paul Kehl: Materielles oder ideelles Geld? Наставай дискусије о тумачењу речи pecunia. Пишчева je теза да су у старом Риму стандардне мере злата, сребра и бакра служиле за утврђивање вредности и плаћања, а означаване у трговачком жаргону именима домаћих животиња (pecus стока); стога je погрешно тумачење да име pecunia долази од на новцу утиснутог обличја вола, овце, магарца и др. Расматра и питанье je ли у давним временима, пре појаве металног новца, уопште постојао „сточни“ новац, тј. употреба грла као средства размене. Л.

Revue d’Economie politique, Paris, Janvier-Février 1953. Jacques Rueff: La régulation monétaire et le problème institutionnel de la monnaie. У жељи да изазове полемику, писац излаже своја схватања о новцу, која се знатно разликују од тезе коју заступају многи научници, који, углавном, на исти начин као и он посматрају економску проблематику. Аналазиране су и подвргнуте критици моне-