Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

243

да je много лакше доказати негативну него позитивну, као напр. у материји утврђивања очинства. Писац дискутује против схватања да се свака негативна чињеница може свести на позитивну чињеницу. Цела студија се иначе састоји од уводног дела, две главе и заюьучка. У уводном делу писац третира; појам позитивне и негативке чињенице; постојање двеју врста негативних чињеница и разлике између њих; значај питања; опасност уопштавања доказинања неодређене негативне чињенице и оправдање принципа actori incubit probatio; историски преглед питања; утицај законских претпоставки; терет доказивања негативне чињенице; објекат доказивања негативне чињенице; идеја вероватноће у доказивању; приближавање и разлике доказивања позитивне и негативне чињенице. У првој глави аутор детаљно анализира проблем терета доказивања негативне чињенице, а у другој глави проблем објекта доказивања негативне чињенице. На крају даје кратак закључак. Живојин М. ПериК: Остваривање приватних права и федерални закон о саобраћају моторних возила и кола од 15. 111. 1953 г. Овај број садржи затим библиографију дела из области грађанског права и помоћних дела из области међународног приватног права, трговинског права, кривичног права, финансиског права, административног права и упоредног грађанског права. Посебна пажња посвећена je и овог пута судској пракси. Половина целог броја посвећена je француској и белгиској судској пракси. Из области грађанског права прилоге са обрадом судске праксе дају: Gaston hagarde: Лица и породично право. Писац обрађује најновију судску праксу која се односи на: име, акта грађанског стања, неспособност, брак, развод брака, усвојења, и имовински режим брачних другова. Henri et Léon Mazeau обрађују судску праксу из облигационог права, и то: а) врсте облигација; б) грађанска одговорност (природа одговорности, штета, кривица, одговорност за личну радњу, одговорност за радње другога, одговорност за ствари, узрочна веза-кривица жртве, виша сила, посредна штета; доказивање у грађанској одговорности, подизање тужбе за накнаду штете, резултат тужбе, уговор о одговорности, осигурање од одговорности); в) престанак облигација (плаћање); г) доказивање облигација. Jean Carbonier обрађује судску праксу из посебног дела облигационог права: продаја, закуп, уговор о раду, доживотна рента. Н. Solus обрађује судску праксу из стварног права a René Savatier из наследног права. Из области грађанског поступка судску праксу обрађују Р. Hebraud и Р. Raynaud. Посебан прилог о француској судској пракси (од X. 1952 до I. 1953) дао je Jacques Boutard. На крају број садржи хронику белгиског права од Claude Вегnard-a и Р. Graulitch-a, и то: библиографију (1952 и 1953 г.), судску праксу из области грађанског права (1950, 1951 и 1952 г.), и законодавство из грађанског права у 1952 г. Белгиска судска пракса из области грађанског права обрађена je и распоређена према институтима, као што je то учињено и са обрађеном француском судском праксом. Из материје лица и породично право обрађене су судске пресуде које се 1 односе на: развод брака, очинство, имовинске односе брачних другова. Из облигационог права: а) уговорна и деликтна одговорност (природа одговорности, одговорност лекара; штета, узрочна веза, одговорност за другога, одговорност за ствари и живите); б) обогаћење без основа, в) закуп. Из стварног права: плодоуживање, службености, хипотека, а на крају неколико пресуда из шаследног права.

Михаила Ступар