Анали Правног факултета у Београду

157

ПАРЛАМЕНТАРНИ ИМУНИТЕТИ

Пародии посланици имају готово у свим државама извесне привилегије, које су познате под именом парламентарних имунитета (1). Само што се они одређују негде шире а негде уже. Парламентарии имунитети код нас су данас предвиђени у чл. 57 Уставног закона и у одговарајућим члановима уставних закона народних ргпублика, обухватају потпуни имунитет и формулисани су у класичном облику. Међутим, иако je институција парламентарних имунитета данас опште позната, ипак постоји низ спорних питана како у погледу кривичноправне природе тако и у погледу садржине и обима ових имунитёта. Овде ћемо се укратко осврнути на нека од ових питања. 1. По свои пореклу парламентарии имунитети потичу из енглеског права и они данас чине саставни део „парламентарних привилегија”, односно саставни део енглеског парламентарног права- (2), Историски посматрано, парламентарне привилегије извојеване су у Енглеској у борби Парламента са Круном, у настојањима Парламента да отстрани утидај Круне на послове Парламента (3). Од самог свог поставка парламентарне привилегије су схватане не толико као привилегије чланова Парламента већ више као израз имунитета и независности самог Парламента (4). Уставноправно оне су биле формулисане join у Декларацији права Вшьема 111 године 1689 (5) где се потврђује: „да слобода говора и дебате у Парламенту не може бити предмет оптужбе или испитивања ни од стране које власти нити на неком месту ван Парламента”. Парламентарии имунитет се углавном развијао у два правда, као слобода говора и слобода од затварања (6). Са стварагьем Доњег дома, чланови овог такође су стекли право на парламентарне имунитете, привилегије које су биле формулисане већ око 1837 године. Формално, оне се разликују од привилегија чланова Горњег дома по томе што их потврђује Спикер, док их чланови Горњег дома уживају независно од одобрена овог. Међутим, данас се узима да ово потврђивање има више историски него практични значај (7). На европском континенту, под утицајем енглеског институције парламентарних имунитета прво налазимо у Француској

(1) Jovan Stefanović, Ustavno pravo FNR Jugoslavlje, 1950, str. 545.

(2) Julius Hatschek, Englisches Staatsrecht, I, 1905, „Lex et consuetude Parliament!”, S. 363 —420.

(3) Слободан Јовановић, Посланника неодговорност, Архив за правые и друштвене науке, кн.. 18 (35) бр. в, стр. 409; Hatschek, I, 421; Johannes v. Muralt, Die parlamentarische Immunität, 1902, S. 55.

(4) Hatschek, I, S. 424.

(5) ..Bill of Rights”, art. 9, Hatschek, I, 424; V. Murait, S. 15.

(6) Hatschek, I, 424—425, „freedom of speech and freedom from arrest”.

(7) A, Berriedale Keith, The Constitution of England, from Queen Victoria to George VI, vol. I, 1940, p. 318, 385.