Анали Правног факултета у Београду

гију гоњења (93), процесуално отежавање кривичног гоњења (94). На тај начин ce супротставља кривичном (чистом) имунитету, који искључује свако кривично гоњење и по престанку својства народног посланика (95). Или, како ce још каже, овај парламентарии имунитет je само сметња за заснивагье процесуалнокривичног одноca (96). По свом историском развоју он je везан за кривични посланники имунитет, па чак и претходи овом. Док кривични посланички имунитет обезбеђује народном посланику слободу изражавања свог мишљења, говора и гласања, дотле процесуални парламентарии имунитет обезбеђује присуство народног посланика у скупштини, обезбеђује слободу његовог кретања да 6и могао вршити своју посланичку дужност. Први значи посланнику неодговорност, други посланичку неповредљивост (97). По својој садржини процесуални парламентарии имунитет преставЈва привилегију народног посланика да не може бити гоњен, затворен и кажњен, без претходног одобрења народне скупштине, за време трајања његовог изборног мандата. Обим ове привилегије, одн. на која се све кривична дела односи, зависи такође од законских прописа којим се он установљава и обезбеђује. Готово ни у једној земљи он није апсолутан, у том смислу да би важно за сва кривична дела. Обично се изузимају најтежа кривична дела (98).

(93) Hafter, 8 37, 11.

(94) Horrow, S. 195.

(95) Horrow, S. 195.

(96) Murait, S. 58, Finger, $ 85 -

(97) Gleispach, Das Oesterreichische Strafverfahren, II Ausg., 8 26, Ш. 1: „ОваЈ имунитет треба да спречи да народни посланици буду неуыесно ометани кривичним поступком у вршен.у свог позива”. Vladimir Вајег, Теorija krivičnog postupka FNRJ, I knj., 1950, 8 И. П1: „народшш претставницнма дат Je имунитет зато, да буду заштићени од евентуалног неисправно! лишавања слободе или започишања поступка.” Витомир Петровић, Предавања из Кривичног поступка, 1951, 8 17, е: „имунитет не значи прнвилегиЈу ко) а извире из положаја већ једну меру предострожности у интересу неометаног вршења посланичке дужности”.

(98) Тако по енглеском праву ова) имунитет не важи за издаЈу, злочине и кривична дела против мира, према томе за сва тзв. „indictable offence”. О лишавању слободе чланова парламента за ова кривична дела само се извештава дом коме он припада. У случаЈу осуде, пресуда се такође доставља одговараЈућем дому у коме се она чита. Hatschek, S. 425—426; А. В. Keith, р. 317, 385. Слично овако Je предвиђено и по Уставу САД, имунитет не важи за издају, злочине и кривична дела против мира, чл. I, од. IV. A. Ogg Р. О. Ray, р. 264. По неким законодавствима овај имунитет не важи ако je посланик затенен при извршењу кривичног дела. Тако по француском праву, не важи за „délit flagrant”, Roux, n. 455, De Vabres, n, 1666. Слично по немачком праву, Gerland, Der Deutsche Strafprozess, systematische Darstellung, 1927, 8 12» II; по аустриском праву Gleispach. S 26, Ш, 1.

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА