Анали Правног факултета у Београду

475

ПРИКАЗл

dommage donnant droit à une indemnité d’assurance, IX, 1950; _M. Pallasse, Orient et occident, à propos du colonat romain au bas-empire, X, 1950; F. Deridda, L’obligation d’entretien, XVI, 1952V XVII свесци ове библиотеке објављен je rope наведени рад Бершеа и Бускеа. Буске, професор Правног факултета y Алжиру, спада међу најбоље познаваоце живота и обичаја Арапа. Он je из те сбласти објавио више радова од којих су неки преведени на стране језике. Његов сарадник Берше je директор Института „Des Hautes études arabes” y Тунису. Наведени њихов рад садржи превод и коментар одломка о браку из дела ; Препород науке од чувенот араиског филозофа Газалије који je живео y XI веку, a чија су дела преведена на латински и многе друге језике. Газали y овом одломку расправља о значају, предностима и незгодама брака, о правима и дужностима супрута и разводу брака. Газали ce не задржава само на правном образложењу постављених питања, него улази y разматрање брака са гледишта тадашње науке и филозофије. Његово je излагање живо, јасно и поткрепљено изворима. Он ce y свом делу позива и на народне обичаје и на народна схватања свога времена. Према томе његово дело je веран израз научне мисли и схватања средине и времена y ком je он живео и стварао. Његово излагаше о браку служи као користан прилог како за филозофију тако и за историју права.

М. Беговић

С. Westrup, NOTES SUR LA SPONSIO ET LE NEXUM DANS L’ANCIEN DROIT ROMAIN. Kobenhavn, 1947, 28 p. U. Lübtow, Z UM NEXUMPROBLEM, ZSS, 67 H., RA, Weimar, 1950, S. 112—161. H. Levy-Bruhl, L’ACTE PER AES ET LIBRAM. NOUVELLES ÉTUDES SUR LE TRÈS ANCIEN DROIT ROMAIN Paris, 1947, 97—115 p.

Питања из историје старог римског нексума свакако улазе y ред највише дискутованих проблема из историје римског права. Интересовањб за нексум почиње још од XVI века са Шпигелијем и Олдендорфом, па ce преко Кујација, Салмасија и Гроновија, затим Брисонија и Хајнеција, наставља и код нових истакнутих историчара и теоретичара римског права. Познато je да су старом нексуму посветили велику пажњу, између осталих, Нибур, Савињи, Хушке, Митајс, Момзен, Жирар, Ленел итд.. Али познато je исто тако да y питањима историје нексума „упркос утрошеног читавог блага оштроумности” како je рекао Леви - Брил није учињен дефинитиван напредак. О нексуму још увек постоје само хипотезе. Хипотезе о нексуму којих данас већ има толико да постаје неопходно извршити њихово класификовање y неколико основних група, утлавном ce ипак крећу y два основна правца. Оне ce, с једне стране, настављају на Хушкеово учење да je нексум био публицистички утоворни посао старог Рима. Тај публицистички посао, по том мишљењу, као свој преДмет морао je увек имати римски новац, a био je склапан y свечаној форми per aes et libram онда кад je требало произвести циљеве зајма, уговора о каматама, одговорности за евикцију и одговорчости за извршење легата per damnationem. Питање осигурања за изршење преузетих обавеза при нексуму било je решено путем директне manus injectio.