Анали Правног факултета у Београду

489

ПРИКАЗИ

смислу, што je донекле и оправдано јер je он динамику супроставио статици и теорији. Тако док статика преко прецизно условљених равнотежа посматра једно стање без y већавања или улањавања, и изналази законе по којима ce привреда нужно враћа y то стање равнотеже, ако буде из њега избачена дотле динамика не рачуна са стабилним основним условима, већ са привредом y којој ce производња мења, и испитује степен тога мењања. To значи, да поновимо, да динамика рачуна са променама y основним условима, насупрот статици код које су основни условк дати и познати. , Херод, међутим, не жели да искористи сву револуционарну могућност динамизирања економије, па да ce супротстави традицијама одлучно, као што ce то код других писаца дешавало. Његова динамика обично није тако нова као што смо je ми y ширем смислу протумачили. Херод жели да задржи од достигнућа статичке теорије она за која сматра да су дефинитивно ушла као тачна y корпус економске теорије. (Ту он наводи; теорију слободне трговине, важност маргиналних трошкова код употребе производних фактора, анализирање једнократних промена које ce виае не понављају.) Херодова je тежња да развија даље теориско наслеђе и зато тражи узоре y својим претходницима. Он напр. сматра да су велики класици имали отприлике пола динамичких a пола статичких анализа, и да су само били несвесни разлике између једних и других. Нарочито je Рикардо интересантан за Херода, јер он основе Рикардове теорије анализира као да су динамички. Међутим то цитирање Рихарда, маколико да je вешто и убедљиво, не мора бити и оправдано, јер од Рикарда до данас проблеми су ce изменили, тј. односи више нису исти. Рикардова применљивост данас je готово географски локализована и одређена, али никако не y развијеним капиталистичким земљама. Зато ce оправдано поставља питање: који je то свет који Херод посматра, као што je то учинила Џоан Робинсон y своме приказу есеју („Динамика Г, Херода”, Economic Journal, март 1949). Ту je она истакла и друге критике које указују на нереалност Херодових теорија. Она му je замерила отсуство историје, По њеној критици, код Херода има само неки „ток времена”, који није историски условљен нити одређен. Осим тога Херод je изричито избацио политику и друштвене супротности из своје анализе. Своју динамичку теорију Херод je приказао овако: y основи економског прогреса имамо три елемента 1) становништво (радна снага) 2) производња или приход по глави 3) количина расположивог капитала. Под ова три елемента он je после током излагања подвео и питање продуктивности, и питање проналазака и питања штедње и интереса као и њихов утицзј на акумулацију капитала.