Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАЊА

295

могу низати и друге, тако да би ce постигло дијалектичко јединство свих врста интереса који постоје y нашем друштву, a уз пуну координацију, разуме ce и уз „лојалну“ конкуренцију, чиме би ce остварило и на овом терену јединство општег, посебног и појединачног y социјалистичкој привреди). Ми ce овде не можемо задржавати на свим разлозима који говоре y прилог односно против појединих компонената о којима треба водити рачуна при давању одговора на питање о организацији осируравајућих завода (12). О њима je y последње време било y нашој јавности и стручној штампи доста речи (в. посебно низ написа y току 1952 и нарочито 1953 године објављених y „Вјеснику Државног осигуравајућег завода“ Дирекција за HP Хрватску (13) и „Обвестилима соделавцев Држ, заваровалног завода”) (14), a њима je углавном посвећена и брошура: Реорганизација осигурања y ФНРЈ, коју je израдио Биро за организацију управе и привреде (15). Међутим, досадашња дискусија водила ce на једном релативно уском терену; да ли задржати јединствен осигуравајући завод за делу ФНРЈ, основати више републичких завода или пак основати више „локалних“ завода, при чему би y сваком случају сваки од њих углавном (сем поморског осигурања) вршио све врсте осигурања, a при чему су изношени врло различити предлози како, за случај децентрализације, обезбедити јединство осигурања y нашој држави, тј. какви све односи треба да постоје између више осигуравајућих завода, каква треба да буде њихова територијална надлежност, каква хијерархиска и каквог интензитета повезаност треба између њих да постоји, какви ce пословни односи између њих могу заснивати, итд. Нама ce, пак, чини да то y основи није правилно или бар да нису испитане и друге могућности

(12) В. нарочито интересантна излагања са врло исцрпним подацима код Р. Alglave; Les assurances contre l’incendie par l’état, les provinces ou les villes en Allemagne, Paris, 1901. V. и A. Manes: Versicherungs-Staatbetrieb im Auslande Ein Beitrag zur Frage der Sozialisierung, Berlin, 1919; J. Hémard; La nature juridique des Caisses départementales d’incendies en France, y Festgabe für Alfred, Manes, Berlin, 1927, S. 167 —177; A. de Courcy: De l'assurance par l’Etat, Paris, 1894.

(13) где ce нарочито истиче члаиак J. Јанковец; Ммшљење и предлози колектива Генералне дирекције и осврт на мишљења других дирекција, IV/1953, бр. 2, стр. s—lo.

14) Где ce нарочито истичу чланци: С. Јанковић; Decentralizacija osiguranja, VIII/1953, št. 2, стр. 26—34; J. Бонцељ; Ali individualnega zavarovalstva res ni mogoče decentralizirati, VIII/1953, št. 3, str. 58 —67; Problematika decentralizacije in demokratizacije našega individualnega zavarovalstva, VII/1952, št. 11, str. 231—265.

(15) B. и M. Дермастија: K diskusiji o reorganizaciji zavarovalstva, Gospodarski vestnik, 11/1953, št. 34 од 30. IV. 1953; J. Јанковец; Осигурање y ФНРЈ, Економска политика, 11/1953, бр. 45, стр. 105 —107; Ј. Јанковец; Дискусија о организацији осигурања, Економска политика, 11/1953, бр. 47, стр. 149 —150; Ј. Бонцељ; Поводом чланка о организацији осигурања, Екоиомска политика, 11/1953, бр. 49, стр, 190 —191; Ј. Бонцељ: Нови аргументи, Економска политика, 31/1953, бр. 50, стр. 211; М. Јевремовић; Осигурање и нови привредни систем, Нова трговина, VI/1953, бр. 5, стр. 257—289, О пољопривредном осигурату в. чланке Миодрага Ђорђевића објављене у: Економска политика, 11/1953, бр. 41, стр. 33; Социјалистичка пољопривреда, 111/1952, бр. 11—12, стр. 64 —68; Социјалистичка пољопривреда, IV/1953, бр. 4, стр. 62—67.