Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАЊА

297

soja се баве свим (или скоро свим бар основним) врстама осигурања, али то не значи да таква врста осигуравајућих друштава мора бити и једина, тако да би ce говорило само, y оквиру наше савремене проблематике, о њиховој организационој форми, о њиховом броју, њиховим међусобним односима y циљу очувања јединственог осигурања y нашој земљи. Потребно je, мислимо, поћи, као од основне чињенице, од врсте осигурања, утврдити заједничке особине свих или само неких врста осигурања али и њихове специфичности, па с обзиром на то доносити решења о организационим облицима и врстама носилаца осигурања (осигуравајућих завода), при чему ce не треба држати никаквих шаблона нити по сваку цену копирати облике којису већ коришћени y појединим гранама делатности (ако je већ реч о угледању, онда би предвиђена организациона шема банкарског система код нас Народна банка ФНРЈ са својим филијалама, специјализоване банке савезнот или републичког карактера, комуналне банке, штедионице можда могла највише, mutatis mutandis, да служи за углед), већ тражити управо најадекватније облике с обзиром на сам предмет пословања, с обзиром на врсте осигурања. Зар не би било, например могуће да постоје самостални градски осигуравајући заводи за осигурање од пожара (уз обезбеђење законом прописаног минимума основних средстава која би, за један одређени период времена док резерве не буду достигле одређени износ, служила и као средства за покриће штета), при чему би, разуме ce, они могли и реосигуравати своје полисе, па чак ићи и ка увођењу обавезног осигурања против пожара y односном месту (што би зависило од одлуке надлежног органа, a знатно би појачало сигурност y граду и заједничко старање свих становника за предузимање мера како превентивних тако и оних које би могле да умање штету за случај несреће). Зар за територију Војводине и Србије не би од посебног интереса било осигурање од пољопривредних штета и предузимање мера обезбеђења од њих. Али зато зар за сигурност пословања и поверење y солидност пласмана новца и y осигурање као облик личне штедње (а осигурање лица y основи je то), велики и централизовани (републичког или савезног обима ■— или једни и други) осигуравајући заводи који би ce бавили осигуравањем лица не би били облик који би допринео развитку овог код нас заиста сасвим још неразвијеног облика осигурања, развитку овог облика штедње. Разуме ce да je овде тешко улазити y давање конкретних предлога, али je, мислимо, потребно скренути пажњу на ову чињеницу приликом доношења решења, јер све већа бројност и разноврсност осигурања, доведена y везу са основним принципима нашег друштвеног и посебно привредног уређења, на-