Анали Правног факултета у Београду
десет година основно питање ове материје y капиталистичким државама (21). И разумљиво, с обзиром на послове осигурања као неке врсте јавне службе, тако да je овде држава, под утицајем нужде, морала посебно и појачано да интервенише, како би отклонила y првом реду шпекулације a затим и несигурност пласмана средстава која y самој ствари нису осигуравајућих друштава већ пре средства која су њима поверена од стране других (и то великог броја) лица за постизање одређене намене. Нова организација и начин непосредног управљања. осигурањем код нас отклониће свакако y извесној мери ове негативне опасности односно појаве (чак можда y знатној мери, све с обзиром на прописе о пласману средстава осигуравајућих завода), алисвакако да их неће y потпуности спречити. Искуство из рада других предузећа y којима je већ спроведено радничко управљање a кг искуство послератног пословања Државног осигуравајућег завода (напр. по питању висине премија, испуњења услова за закључење осигурања, утврђивања висине наступеле штете и нарочито пуневредности осигураних објеката о чему има врло добрих података y наведеним часописима-билтенима Државног осигуравајућег завода који ce издају y Хрватској и Словенији) указују да ингеренција и посебно контрола државе не може још потпуно да изостане. Напротив. Од ње, мислимо, не треба по сваку цену бежати јер je држава као претставник друштва, с обзиром на врло велики број осигураника a с обзиром на мали број њих који поред радних колектива осигуравајућих завода могу учествовати y непосредном управљању осигурањем, a и као сама непосредно заинтересована, y могућности да има увид y целокупност проблематике осигурања и да помаже и коНтролише његов рад y најбољем и најсигурнијем правцу. To нарочито зато што je код осигурања, као и код новца и штедње, питање поверење маса основна ствар, a данашњи степен развоја мислимо још увек даје основа веровању да je држава y стању да доста допринесе и обезбеди ако не стварању тога поверења a оно свакако његовом одржавању и очувању. И сасвим разумљиво, с обзиром на карактер наше државе као државе која води рачуна о интересима народних маса као целине и као разнородних јединки (у форми 'појединаца, радних колектива, заједница, удружења и других облика међусобног повезивања који постоје y нашем друштву и посебно y Hamen привредном животу), при чему ингеренција такве државе не треба да буде и y основи није ингеренција једног бирократског апарата, већ ингеренција и контрола највише и најсвеобухватније заједнице
(21) A. Manes: Moderne Versicherungsprobleme, Berlin, 1913; E Patterson: Supervision of insurance in the United States of America, y Festgabe für Alfred Manes, Berlin, 1927, S, 178 —188; P. Moldenhauer: Das Private Versicherungswesen, y Die Entwicklung der deutschen Volkswirtschaftslehre im XIX Jahrhundert, Bd. IX, Leipzig, 1908, S, XXXVI 1—17; A. Krafft: Les cautionnements des sociétés d’assurance, Lausanne, 1920; B. Chenot: Organisation, économique de l’État, Paris, 1951.
299
ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАНзА