Анали Правног факултета у Београду

311

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРАВНОГ ИНСТИТУТА ПОМОРСКОГ ОСИГУРАЊА*

1) Специфичност. Узима ce да je и поморско осигурање једна врста имовинског осигурања (против штете), али je чињеница, да су готово свуда норме поморског осигурања предметом засебне кодификације. Два су томе основна разлога: хисторијска традиција с једне стране, a с друге, потреба да поморско осигурање буде нормирано y комплексу осталих института поморског права, y вези којих оно задржава извјесне карактеристике, које га издвајају из сустава осталих врста осигурања. И поред потпуно још нерасвијетљеног питања о првим формама поморског осигурања, можемо ипак лако замислити, да откад год су ce први морепловци или бродари отискивали на море сигурно су тражили да смање, колико je то према могућностима и условима производних снага било могуће, нееретне посљеди це подузетога подвига, „поморске авантуре”. Знамо да појаву осигурања као и становитих других института савременога права, дугујемо поморском животу, али многобројне и различите тезе о развојном путу неких поморско-правних односа, којима ce жели придати значење давних зачетака осигурања, хтјеле би, да рудименте наше установе треба тражити y XI стољећу, напосе y неким облицима зајмова условљених развојем трговинских прекоморских односа градова Средоземља, напосе оних талијанских. To су међутим још пука нагађања, извучена из истргнутих палеографских записа средовјечних архива, подстакнута још и родољубним жељама истраживача, да сваки својој земљи досуди славу прве колијевке поморског осигурања.

Довољно je да укажемо на повезаност економске основе осигурања са оном поморскога зајма из класичне старине, као и на чињеницу, да je periculi pretium без обзира на то да ли ce y оном знаменитом писму Цицеронову (Ad famil.. Lib. 11, ер. 17) може назријети јасно упута на поморско осигурање —, био познат римском праву као и грчком, па да наслутимо давне трагове нашег института. У споменицима Јустинијанове ере могу ce наћи занимљиви текстови који на то упућују (напр. Улпијанова изрека „Ша stipulatio; decem millia salva fore promitis?-valet”, Dig. XLV, 1,67; „Dabisne centum si navis ex Asia venerit?”, Dig. XLVI, 1,72). Преузимањем утовором извјеснога ризика уз награду je основ поморског осигурања, a та je идеја старија него што ce некад истиче, na je било упутно то овдје и констатирати.

(*) Кореферат читан на Петој интерфакултетској конференцији Правних факултета ФНРЈ одржаној y Скопљу октобра 1953 године.