Анали Правног факултета у Београду

318

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У низу тих мера за обезбеђење транспорта путем осигурања нарочито су значајне мере извршене код нас после рата увођешем обавезног осигурања путника y јавном саобраћају и обавезног осигурања пошиљака на железницама. Ово последње и чини предмет овог реферата. По својој концепцији и по својој техници посла ово обавезно осигурање пошшвака y железничком превозу je оригинална установа нашег новог права која, као таква, нема преседана y иностраним законодавствима (1). Ово осигурање иде y ред оних обавезних осигурања где права и обавезе учесника y осигурању настају на основу самог закона, ex lege, иако ce код нас понекад и оно посматра као врста уговорног осигурања. Уистину правна ситуација учесника y овом оситурању je врло слична ситуацији из утоворног осигурања, али га ипак треба разликовати од оних врста обавезног осигурања код нас где постоји само обавеза за закључење утовора о осигурању као напр. код осигурања општенародне имовине од пожара, које je уствари уговорно осигурање.

Иако овај реферат има за задатак да осветли првенствено правну страну установе обавезног осигурања пошиљака на железницама, он нужно, по природи саме установе, додирује и друге моменте, y првом реду економске.

Почев од 1 јануара 1948 године све пошиљке које ce предају на превоз нашим железницама обавезно су осигуране. Ово осигурање уведено je код нас и регулисано Уредбом о обавезном осигурашу свих пошиљака које ce предају на превоз југословенским државним железницама од 3 октобра 1947 године. Пошиљке су осигуране код Државног осигуравајућег завода. Сем случајева изричито изузетих Уредбом осигурање обухвата све штете на пошиљци и то за време док ce она налази код железница, тј. од момента пријема пошиљке на превоз до њеног издавања. Изузеци од осигурања, пак, односе ce, с једне стране, на случај природног калирања или квара робе, који није настао кривицом железница због непрописног дужег трајања превоза, и који ce y техничком смислу речи и не може назвати штетом, a с друге стране на случајеве где je штета настала кривицом самог пошиљаоца (пропуст пошиљаоца, рђаво паковање, недовољна пли погрешна декларација итд.) По Уредби Државни осигуравајући завод накнађује целу проузроковану штету. Завод je обавезан на накнаду увек ако je штета настала као непосредна последица саобраћајне несреће превозног средства, дејства елементарних сила, крађе дела или целе пошиљке, нестанка пошиљке и пожара, a ако je штета настала из неког другог узрока Завод je дужан штету накнадити само ако она износи више од 2% од вредности целе пошиљке.

(1) У Шпанији je 1928 године уведено обавезно осигураше само живе стоке која ce превозп железницом.