Анали Правног факултета у Београду

ОСИГУРАЊЕ РОБЕ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ ТРАНСПОРТУ

319

За ово оскгурање Уредба предвиђа привремену премију y висини од 1,70% од износа возарине, с тим да од тога 1,20% плаћа пошиљалац заједно са возарином a остатак од 0,5% иде на терет железница. Уредба предвиђа да Министар финансија ФНРЈ може, y споразуму са Министром саобраћаја ФНРЈ, ову премију повећати или смањити. У циљу смањења штета y железничком превозу Уредба прописује да je један одређени део прихода из Фонда за превентивне мере Државни осигуравајући завод дужан уступити за награђивање оних железничких службеника који ce нарочито истакну „у настојан>у око побољшања безбедности пошиљака при превозу, y савесном руковању и y спречавашу настојања штете“ (чл. 6 Уредбе). Од осталих одредаба Уредбе важно je истаћи ону која предвиђа обавезу Државног осигуравајућег завода да исплати отштету y року од 30 дана од настанка штете, односно, ако ce његова обавеза и обим отштете без његове кривице не може y том року утврдити, y року од 15 дана по утврђивању обима његове обавезе. Ово осигурање, као што ce из наслова Уредбе види, односи ce само на пошиљке које ce превозе железницом. Једним доцнијим споразумом између Државног осигуравајућег завода и нашег речног бродарства, ово осигурање проширено je под истим условима и на пошиљке које ce превозе речним бродовима, a исти такав споразум Државни осигуравајући завод je направио и са неким камионским предузећима y HP Босни и Херцеговини.

П

Оно што нас y првом реду овде интересује јесте питање права и обавеза учесника y овом осигурању. По том питању код нас су ce појавила два основна, различита мишљења; Према једном мишљењу (2), које заступа Главна државна арбитража, и које je постало владајуће y пракси, правни односи између учесника овог осигурања су следећи: Корисник осигурања има право да накнаду за губитак или оштећеше пошиљке захтева само непосредно од Државног осигуравајућег завода, и уколико би ce радило о случају за који железница одговара. Он уопште нема права да тражи накнаду од железница, јер ce осигурањем покрива сва штета која би настала на пошиљци за време превоза. Истиче ce велика практична вредност овог решења, јер ce ималац права из уговора о превозу обештећује од Завода уз минимум формалности. С друге стране, сматра ce да на Завод прелазе увек сва права на обештећење која осигураник има према железницама y вези са насталом штетом y границама висине накнаде. Државни осигуравајући завод,

(2) В. нарочито: Др. А. Голдштајн О одговорности железнице за губитак и оштећење пошиљке Архив за правне и друштвене науке бр. 2 из 1951 год.