Анали Правног факултета у Београду

тде je железница одговорна, a који чине већину. Дакле, Завод ce y овом односу између привреде и железница намеће као сувишан и непотребан учесник. Обавезно осигурање, по овом мишљењу, пока■зало ce као административна мера којој нема места y нашим новим економским односима. Место оваквог обавезног осигурања предлаже ce пропшрење одговорности железница и за случајеве за које оне сада не одговарају, тј. случајеве више силе, затим проширење -одговорности до пуне вредности робе, с обзиром да према садашњим правилима о железничком превозу, железница y извесним случајевима накнађује штету само до одређеног износа. Присталице задржања установе обавезног осигурања (у првом реду претставници нашег осигурања) одговарајући на предње разлоге дали су утлавном следеће аргументе за одржање ове установе; Због наслеђене заосталости нашег железничког система, оште"ћења y рату и друтих фактора, број губитака и оштећења робе на железницама код нас сразмерно je велики, те ce питање осигурања оштрије поставља. Број случајева y којима железница не одговара доста je велики. Сем тога, одговорност железнице и онда кад накнађује штету ограничена je y погледу висине накнада на износе одређене плафоном према железничкој возарини. Затим, док je реализовање одштетног захтева према железници споро и компликовано, поступак ликвидирања штете код Државног осигуравајућег завода je брз, јер ce не бави питањем кривице. Ово брзо ликвидирање штете убрзава и креташе обртних средстава, услед чега ce смањује потреба за гвиховим повећавањем. Административни трошкови Завода су минимални. Одговорност само железница за све ризике довела би до факултативног осигурања, које ce показало много скупље и компликованије. Ако досадашњи износи наплаћених премија не стоје -у сразмери са износима исплаћених отштета, то не значи да треба -ухинути обавезно осигурање, већ прекомерну акумулацију Завода смањити путем снижења премиске стопе и висину премије ускладити са потребама наше привреде. Обавезно осигурање пошиљки на железницама, по овом мишљењу, претставља уопште велики ■успех наше социјалистичке државе и треба да буде проширено и на остале врсте транспорта код нас. Поред изнетих мишљења y наведеној дискусији било je појединих предлога и ван директног учешћа y њој. Тако, извесни аутори -истицали су могућност факултативног осигурања и осигурања само -у оним случајевима кад железница по својим правилима ие одговара за губитак или оштећење пошиљки. Што ce тиче самих привредних предузећа, чија роба долази y обзир за осигурање, њихов став ce углавном своди на то да je обезбеђење пошиљака потребно, па било то проширењем железничке одговорности, било осигурањем, те и питање даљег постојања

323

ОСИГУРАЊЕ РОБЕ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ ТРАНСПОРТУ