Анали Правног факултета у Београду

332

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за остваривања одређених права итд. Решавање свих ових питања није тешко кад ce заузме став по основним проблемима.

VIII

Покушали смо да изнесемо важнија и интересантнија питања која су ce y пракси поставила y области обавезног осигурања пошиљака на железницама. Расматрање тих питања довело нас je до закључка да наш садашњи систем овог осигурања, иако настао y периоду административног управљања нашом привредом, по својој концепцији одговара и потребама наше привреде данас и нашем правном поретку уопште. Тај систем обавезног осигурања робе има, мислимо, све услове да буде проширен и на друге гране транспорта, y првом реду копненог (у поморском транспорту долази y обзир само унутрашњи превоз), где су га нека возарска предузећа већ и сама увела. Могућност његовог проширења.и на остала државна (сада друштвена) саобраћајна средства већ je предвиђена и самим прописима којима je оно спроведено y железничком транспорту. У техници и организацији садашњег система намећу ce извесне реформе и допуне, посебно детаљније регулисање извесних питања од стране законодавца, да би ce потпуније задовољиле потребе обезбеђења робе од губитака и оштећења y нашем транспорту. Иначе, уопште узев, обавезно осигурање пошиљака на железницама претставља једну лепу тековину нашег новог, социјалнстичког права.

Др

Владимир Капор

SUPERFICIES SOLO CEDIT

Познати римски правни принцип „superficies solo cedit” (1), реципиран y многим буржоаским грађанским законицима (2), извирао je, теоретски посматрано, из две основне поставке римског права. Н>егов посредан извор било je римско схватање својине као апсолутног права, по коме je сопственик имао овлашћења на неограничени usus, fructus и abusus својих ствари (3), односно, негативно одре-

(1) Алузију на постојање тога правила налазимо y делима Сенеке, али Je оно првипут јасно формулиеано y Гајевим Институцијама (2,73). (2) и поред постојања различитих схватања о суштнни права својине y случајевима акцесије, при чему ce, углавном, искрнсталисало германско схватање дистинктивне својине, средњовековно схватање подељене својине и схватање римског права о могућности стварних права над туђим стварима, правило „superficies solo cedit” заступљено je y Code civil (чл. 552), Немачком BGB (чл. 946), ШварцаЈском грађанском законику (чл. 667), аустриском BGB (чл. 417 —119), Српском грађанском законику (чл. 277—279) и др. (3) Слобода употребе, коришћења и располагања својим стварима y римском праву je ишла тако далеко да je као правно правило важило: nemo damnum facit nisi qui id fecit, quod facere ius non habet (D 50, 17, loi'. Тек je y средњовековној доктрини из разбацаних и непрецизних римских фрагмената ( D. 39, 3,1, 12; 39, 2,5; 39, 2, 9 seq.) створен почетак науке a дшкани.