Анали Правног факултета у Београду

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

све више, а предрачуни говоре да he се то старачко становништво повећати од 5 милиона душа у 1947 на 7,3 милиона у 1977, чак иако остане садашња стопа смртности (што je мало вероватно узимајући у обзир напредак хигијенских услова и медицине). Овде имамо један од снажних узрока, што je све више старих људи запослено. Није чак претерано помишљати у блиској будућности на померање границе запослења и на 70 година. Извештај истине економски значај пензија: оне претстављају велики потстрек да се прекине с радом и да се човек преко 65 година повуче из привредно-активне трупе становништва, без обзира на своју субјективну способност. Од старијих радника преко 60 година у групи која није имала пензију, 81% je остало у служби. У групи кода je примала пензију остало je само 23°/о. Према томе, пензије које претстављају терет за једну нацију, треба да буду неутралисане повећањем продукције и повећањем радног становништва (што повећава национални доходах), Питање трупа становника до 15 година можда je још интересантније за дугорочне предрачуне, али о њему je већ било горе речи. Овде само треба додати податак да je та трупа становништва опала од 12,6 у 1911 на 10,4 милиона у 1947. Ово je имало позитивног утицаја на олакшанье васпитних дужности, на повећање стандарда живота просечних породица. Поред тога, оно je утицало на подизање година обавезног школовања, смањење величине разреда, замену старих школа и застарелих опрема по школама. Не улазећи у питање анализе становништва и с оних гледишта која су у Извештају расправљана кроз призму потрошње по глави, производное™, платног биланса, оскудице хране у свету, подвући ћемо још једанпут да je на овај начин од демографских података направлен оквир који може да послужи за економска изучавања проблема запослености и проблема дугорочног развоја једне привреде.

Предраг Михаиловић

Otto Brusiin: ÜBER DIE OBJEKTIVITÄT DER RECHTSSPRECHUNG. Helsinki, 1949, 129 S.

Као што je познато, за правосуђе, као један од правних облика државне делатности, најтешње je везан појам објективности, он je, може се рећи, y самој природи ове делатности. Међутим, буржоаска правка наука иде често тако далеко да под појмом објективности правосуђа подразумева такву делатност правосудних органа којом ce остварује апсолутна праведност, постиже правка једнакост, општа сигурност итд. Наравно, са формалне стране посматрано то и изгледа тако; међутим, у суштини, судство као делатност државне власти, има сва обележја и карактер те власти у крајњој линији владајуће класе, чију власт и судство учвршћује примењујући законе које та класа доноси. Но ово важи, као што смо напоменули. за правосуђе посматрајући га у суштини, док ce, међутим, оно у своме свакодневном раду придржава извесних принципа који му дају карактер обј активности. Писац овога дела спада у ред оних буржоаских теоретичара који признају релативан значај и променљивост садржине појма объективности правосуђа. Он ставља себи у задатак да прикаже дејство оних чинилаца који утичу на ову објективност, подвлачећи стално да се изградња самог појма, а и правосуђа уопште, врши под утицајем владајуће идеологије правке заједнице. Сматрајући да рад спада у облает општег учења о праву (allgemeine Rechtslehre), писац разграничава ово од правке науке и