Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На крају да наведемо неколико случајева који су у односу на остале а и иначе интересантни и чудни: 1) „Примијетио сам, вели муж, 1942 да ми je жена носећа, а тада сам имао 78 година и према лијечничком увјерењу био сам због старости неспособан за оплођење. Ja сам св-ојој жени, која je од мене много млађа, приликом вјенчања рекао да се може забављати с другим ако јој то треба, али да нећу туђе дјеце. Међутим, она ми je родила туђе дијете и тиме ме осрамотила пред мојом већ старом дјецом и унучадима па тражим развод брака“ (480). 2) Прогањана од маћехе, дјевојка од 15 година удаје се за мужа од 45 година. Накоя 15 година заједничког живота, кад je ньему било 60 a њој 30 година, у 1944 години због немогућности да издржаје жену и двоје дјеце, муж ту дјецу препушта жени да се брине и за ньих и за се како зна. Она иде и води дјецу другом са којим заснива ванбрачну заједницу која траје двије године. На расправи за развод брака појављује се и тај друти и изјављује да су шегова дјеца за вријеме рата помрла и изгинула па он уз жену прима и ово двоје дјеце. Он уједно прима на издржавање у своју кућу и првог мужа своје ванбрачне жене, jep je стар, неспособан и без игдје икога (573). 3) Након 20 година трајања брака у коме су брачни другови изродили 13 дјеце, муж тражи развод брака, jep се залубио у другу. Да би приволио жену на развод брака нуди њој, њеној мајци и дјеци сву своју покретну и непокретну имовину (куће, штале, башћу и 50 дунума земле) (262), и 4) У тужби за развод брака муж наводи да га je жена покушала да отрује, ставивши му у питу длака и ноката. Жена се међутим брани и истине како je то учинила по наговору жена и то не у намјери да га отрује него да га привуче себи, jep га воли а он није више онакав какав je био у почетку (333). Што се тиче издржавања жене, оно je поставлено као захтјев само у 18 случајева а суд га je досудио у 15. То ниуком случају нијв последица доброг материјалног положаја жене нити неиспуњавања других услова који се за то драже. Незнатая je и број случајева у којима се појавлују адвокати као правый заступници странака. Они ce појављују само у 46 сяучајева, иако je највећи дио тужби, одговора на тужбу, жалби и одговара на ово стручно састављен. Такође je мали број жалби на пресуде. Странке су се жалиле свега y 29 случајева. Врховни суд je уважио само 6 а остале одбио. Јавни тужилад je поднио 23 жалбе од којих je уважено 5. Ове жалбе се више односе на питање кривнье за развод брака, на питанье дјеце и издржавања, него на то да ли постоје оправдали разлози за развод брака или не. Суд се само у 103 случаја у својим одлукама позвао на одговарајући законски пропис, што je свакако било од негативнот утицаја на правиляо дрношење одлука. Иначе што се тиче правке стране његових одлука, то претставла посебно питање које би се