Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

из главе кривичних дела против службене дужности (гл. XXIV Кривичног законика). Напротив, постоји join низ кривичних дела код којих се службено лице јавља као извршилац кривичног дела. У ширем смислу, службено лице се јавља као извршилац кривичног дела закључеша уговора на штету Федеративне Народне Републике Јутославије (чл. 112), саботаже (чл. 115), изазивања националне, расне или верске нетрпељивости, мржње или раздора (чл. 119, ст. 2), као и join неких кривичних дела. Са овог гледишта посматрано, посебну пажљу заслужују кривична дела против слободе и права грађана (гл. XIII Кривичног законика). Кривично дело повреде равноправности грађана (чл. 148) углавном се може извршити од стране службеног лица. Код извесних кривичних дела, по истим прописима сматрају се као тежи облици ових кривичних дела, ако су она извршена од стране службеног лица. То je случај код кривичног дела противправног лишења слободе (чл. 150, ст- 2), нарушаваньа неповредизости стана (чл. 154, ст. 2), повреде тајности писама или других - пошиљки (чл. 156, ст. 3), спречавања или ометаша јавног скупа (чл. 158, ст. 2) и повреде слободе определена бирача (чл. 160, ст. 2). Најзад у овој глави налазе се и кривична дела која могу бити извршена само од стране службеног лица, према томе која се могу сматрати као службвна кривична дела у правом смислу. То су следећа кривична дела: изнуђивање исказа (чл. 151), злостава злоупотребом службеног положаја или овлашћеша (чл. 152), противзаконито претресање (чл. 155), повреда бирачког права (чл. 159) и повреда права жалбе (чл. 161). На крају треба споменути кривична дела против службене дужности, која се управо карактеришу тиме што могу бити извршена само од стране службеног лица. С обзиром да je ту највећи број кривичних дела службених лица, природно да се питање одређивања појма службеног лица највише поставља у вези с овим кривичним делима. 11. С обзиром да je појам службених кривичних дела познат joui одавно, свакако да се још тада постављало питање утврђивања појма службеног лица односно лица која могу бити извршиоци ових кривичних дела (1). Међутим, појам службених кривичних дела у модерном смислу налазимо тек у пруском Општем земал>ском праву, што je било проузроковано огромним порастом државног апарата, кад су самим там државни службеници добили свој статус. Тако, глава 20, другог дела пруског Општег земаљског права Фридриха Великог, од 1794 године, у 8. одељку садржи прописе о кривичним делима лица у служби државе, §§ 323 —508 (2). Карактеристика je овог законодавства да се појам службеног лица у кривичном праву поклапа

(1) За рнмско право yn. Theodor Mommsen, Römisches Strafrecht, Leipzig, 1899, S. 555—560, 705—732. /o\ in \, ; im/] iiorrtnViQn Amtü Vorol 'Harct' R I .

(2) Wachinger, Verbrechen und Vergehen im Amte, Vergl, Darst. H. r. IX 8., S. 194—210.