Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce изједначују ca службеним лицима y погледу кривичне одговорности, службеници градских, земал>оких самоуправних тела и општина. У данашњем Немачком кривичном законику такође je задржана формулација непосредних и посредних службеника, без обзира на то да ли су они стални или привремени, са положеном заклетвом или без. Међутим, постоји изричит пропис да се адвоката не сматрају као службена лица. Али ни до данас у Немачкој нису ггрестале дискусије у вези с утврђивањем појма службеног лица, о чему je нарочито дискутовано приликом израде предлога новог кривичног законика (4). Слично стоји ствар и у аустриском кривичном праву (5). Проблем утврђивања појма службених лица у вези са њиховом кривичном одговорношћу дискутује се и у другим кривичшм законодавствима. Круг лица која се сматрају као службена лица у разним законодавствима се различило поставља и одређује, негде je ужи а негде шири, затим негде се везује за појам лица у служби државе а негде за појам лица која врше ма какву јавну службу (6). У вези са овим у разним законодавствима различите се решава још једно питање, найме питање о томе да ли кривични законик уопште треба да садржи оггшту формулацију о појму службеног лица, или je пак умесније да се ово питање препусти теорији и пракси. Затим, ако треба унети у кривични законик одредбу о службеном лицу, да ли то треба да буде огшгга одредба или пак треба да закон прецизно формулише појам службеног лица. Најзад поставља се питање да ли одредбу о појму службеног лгща треба унети као одредбу општег дела кривичног законика или пак у одељку који говори о кривичним делима против службене дужноста. У првом случају то би била одредба која би одређивала појам службеног лица уопште, без обзира на то да ли се ради о службеном лицу као објекту или субјекту кривичног дела, а у другом случају она би одређивала појам службеног лица само у вези са кривичним делима против службене дужности, односно одређивала би појам службеног лица као субјекта кривичног дела. С обзиром на ово, сва се кривична законодавства пре свега могу поделити у две трупе. Једни кривични законици не садрже никакву одредбу о појму службеног лица, остављајући то теорији и пракси. Тако Норвешки кривични законик не даје дефиницију службеног лица, jep се сматра да je немогуће дата једну општу, јединствену дефииицију, и ако би се ова дала, ока би се заснивала на апстрактним обележјима. Холандски кривични законик такође

(4) Wachinger, S. 233—240; Frank, Das Strafgesetzbuch für das Deutsche Reich, 16. Aufl. Ç. 359, I —IV; Fr. v. Liszt, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 23 Aufl., S. 607; David Alcalay, Active und passive Bestechung, 1889, S. 41.

(5) Joseph Kimmei, Lehrbuch des Opsterreichischen Strafrechtes, 1950, S. 117—119, 162.

(6) Wachinger, S. 272.