Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

садржи у чл. 357. По овој одредби, као јавни службеници (израв који je употребљен за означавање појма службеног лица) сматрају се државни службеници или службеници других ј-авних тела, који врше стално или привремено какву јавну функцију, законодавну, административну или судску. Али исто тако сматрају се као службвна лица и друга лица која врше стално или привремено, са наградой или бесплатно, добровольно или по сили закона, какву јавну функцију, законодавну, административну или судску. Важно je напоменути да овај законик садржи још једну даљу одредбу о појму службеног лица, која изједначује, у погледу кривичне одговорности, још извесна лица, која уоппгге немају статус држанног службеника или намештеника, па ни службеног лица у ужем смислу. Тако по чл. 359, са гледишта кривичног законика сматрају се каолица која врше јавну службу сва лица која врше какву службу „јавне нужности односно потреба“, а као таква се сматрају: 1. Приватна лица која се баве професијама за чије обављање je потребнопосебно овлашћење, и 2. Приватна лица, која, иако се не баве јавном функцијом нити јавном службой, ипак врше извесну службу јавне потребе по овлашћењу или налогу државне управе (11). Посебну пажњу у овом погледу заслужује англосаксонско кривично право. Неки посебан пропис о појму службеног лица не постоји. Али по Common Law-y и по појединим зажонима нормирана je кривизна одговорност појединих лица у вези са повредом ньихове службе. У енглеском праву (12) опште je правило да за повреду своје службене дужности одговарају како службеници по Common Law-y, тако и службеници чија су права и дужности регулисана посебним законима (statutory officer). Али сем тога подлежу кривичној одговорности и лица која обављају службу од значајног поверења. (a person holding an office of important trust), као и лица чија je делатност од јавних последица (of consequence to the public). У погледу ових лица без значаја je да ли службу врше по посебном овлашћењу (letters patent) или по неком другом овлашћењу датом од власти. Затим je характеристика енглеског права да се у вези с извесним кривичним делима против службене дужности посебно нормира кривична одговорност појединих службених лица. Код. неких кривичних дела круг лица ко ja подлежу кривичној одговорности je већи а код неких маньи, што све зависи од природе кривичног дела. Најшири je круг лица која подлежу кривичној одговорности у вези с кривичним делима изяуде у службеној дужности и подмићиван»а. Тако у вези с овим кривичним делима подлежу кривичној одговорности сва лица која обављају неку службу од опште потребе или поседују неко право на основу ког могу обављати такву службу. Као таква лица могу се навести напр, лица

(11) L. Franchl-V. Ferocl, Codice Penale, art. 357, 373; Giuseppe Maggiore, Prineipi dl Diritto Penale, v. 11, p. 103 —125. .

(12) Russel on Crime, 10 ed. v. I, p. 393—428; Stephen-Srurge, A Digest of Criminal Law, 8 ed. p. 126.